Osiguranje imovine, nedostaju novac i poverenje

Nedavna afera sa računima Infostana, koji su imali integrisanu stavku osiguranja domaćinstva, otvorila je brojna pitanja, pa i ono koliko je zapravo ono korisno.

"U sticanje imovine ulažemo jako puno energije, vremena i novca, ali se čini da o imovini kada je steknemo vodimo malo računa", kaže Jugoslava Smiljković Stojanović, pi-ar "Dunav osiguranja".

Neslavnu statistiku su i otkrile poplave iz 2014. - manje od dva procenta potopljenih domaćinstava bilo je osigurano, pa je većini vlasnika sudbina bila samo u rukama države.

"Sa osiguranjem ta situacija bi bila drugačija. Dobili bi pomoć države, ali istovremeno bi imali pravo i na nadoknadu štete ako bi bili osigurani", ističe direktor Kancelarije za obnovu poplavljenih područja Marko Blagojević.

Iste argumente ima i stručna javnost, pa već godinama traži uvođenje obaveznog osiguranja imovine. Svesni su da skromnim kućnim budžetima ne treba još jedan namet, ali predlažu makar obavezno osiguranje od elementarnih nepogoda.

"Može da se formira pul osiguranje, gde bi najveće osiguravajuće kompanije koje imaju finansijske kapactete bile akreditovane od strane države i u tom pulu osiguranja obično se naznači obavezni osiguravač. Prirodno je da to bude državna osiguravajuća kompanija, preko koje bi država zastupala svoje interese", objašnjava Jelena Kočović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Iako bi korist imali i građani, i država – građanima fali novca i poverenja, a državi inicijative. Svest bi, veruju poznavaoci, mogao da promeni novi zakon o osiguranju.

"Postoji posebna direktiva EU da potencijalni osiguranik mora da bude realno obavešten, odnosno osiguranik mora da dobije uslove... Njemu mora da se prezentuje na pravi način, realno od kojih je on rizika osiguran zaista. jer, često se dešava da prodavci osiguranja kažu ljudima - osigurani ste od svih rizika, a to nije tako", rekla je profesorka Kočović.

Dok se čeka novi zakon, a samo nagađa o obaveznom osiguranju, građanima ostaju postojeće ponude osiguravajućih kuća. Jedan od najpovoljnijih je, tvrde u najvećoj državnoj osiguravajućoj kompaniji, sistem objedinjene naplate.

"Za samo tri dinara po kvadratnom metru, građani mogu osigurati svoju imovinu... Rizici koje pokriva sistem objedinjene naplate jeste rizik provalne krađe, požara, izliva vode iz instalacija, lom stakala, prekomernog otapanja snega i odgovornosti prema trećim licima", ističe Jugoslava Smiljković Stojanović.

Čak i posle sve češćih elementarnih nepogoda naplata osiguranja u Srbiji sporo raste, dok druge države pokazuju bolju praksu.

Posle razornog zemljotresa u Turskoj, broj polisa povećan je 20 puta, dok je Rumunija, iz istog razloga, uvela obavezno osiguranje.