Da li su petooktobarske promene izneverile očekivanja

Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je da je njemu lično taj događaj veoma važan i da će se uvek suprotstavljati onima koji ga marginalizuju i da je, prema njegovom mišljenju, vrhunska vrednost 5. oktobra što je vratio Srbiju u svet, navodi Tanjug.

"Mi smo tada promenili jedan režim, koji je ogrezao u zločinu, a da nikoga nismo izložili onome čemu su drugi bili izlagani u vreme tog režima", rekao je Jovanović, koji negira tadašnje postojanje velike energije građana, jer, kako je naveo, svakog dana su organizovali proteste, na kojima je bilo nekoliko stotina, do dve-tri hiljade ljudi.

"Razvijala se ideja o štrajku glađu čelnika opozicije i kao očajnici smo pozvali ljude iz unutrašnjosti da dođu u Beograd i tako je nastao 5. oktobar", rekao je Jovanović na tribini koju su organizovali nedeljnik Vreme i Forum ZFD.

Sociolog Jovo Bakić kao veoma značajnu smatra činjenicu da je, tokom devedesetih godina, Srbija izgubila ne 10, već, kako je naveo, 50 godina, jer su se u tom trenutku odvijale izuzetne promene u tehnološkoj sferi koje Srbija nije mogla da prati, jer je bila pod sankcijama.

"Tada smo mnogo nazadovali i posle 2000. bilo je teško da se to nadoknadi", rekao je Bakić, koji je dodao da je bio jedan od brojnih koji su tada bili na ulici.

akić smatra da je energija ljudi tada bila gotovo nepobediva, ali i da je potrošena za, kako je naveo, nekoliko godina, a da je potpuno nestala 2010.

"Uvek sam savetovao studente da idu u inostranstvo, prošire horizonte, ali da se vrate nazad u zemlju. Posle 2010, ja to ne govorim, zato što je političko vođstvo koje je proisteklo iz 5. oktobra jednostavno izgubilo poverenje. Sav petooktobarski kredit je totalno potrošen za 10 godina", rekao je Bakić.

Kako je rekao, najgore je što je 5. oktobar bio prevrat, a ne revolucija i što je deo oligarhije zamenio drugi deo oligarhije, a sad se ta stara oligarhija vratila.

"Nešto su naučili tokom 20 godina bavljenja politikom, pa sada samo 'aminuju' i kažu 'da' na ono što dolazi iz velikih svetskih centara, i onda nema veze šta rade u zemlji. Na kraju krajeva, ni to nije loše, bar nas neće bombardovati, ali to je katastrofalno sa stanovišta našeg društva i mogućnosti da se ono razvija", smatra Bakić.

Sociolog Slobodan Antonić rekao je da je 5. oktobar bio srećna demokratska revolucija- srećna, kako je objasnio, jer niko nije poginuo, a toliko je oružja i svakakvih ljudi bilo, da je prava sreća da niko nije poginuo, iako je došlo do obaranja autoritarne vlasti

"Peti oktobar je drugo poluvreme 24. septembra, kada je na njima opozicija pobedila Miloševića ubedljivo i u parlamentu, a problem je bio taj što režim nije hteo da prizna te rezultate, a onda se to dogodilo 5.oktobra", kaže Antonić.

Prema njegovim rečima, to je bila revolucija, ne samo zbog elementa pritisaka i nasilja, već zato što je postojao dogovor u policiji, koja je mogla da interveniše i spreči tu vrstu simboličkog zauzimanja Skupštine i televizije.

"Nikada nije bilo više ljudi na ulicama Beograda, nego tad, i to odlučnih ljudi sa idejom. Taj elemenat zavere u policiji i vojsci govori da je reč o revoluciji", smatra Antonić i podvlači da ne treba zaboraviti uključivanje radnika i značaj štrajka u Kolubari.

Promena je možda izneverila očekivanja ljudi, aktera, kaže Antonić i dodaje da se ona ipak desila, ozbiljna je i nepovratna.

Sociolog Vesna Pešić navela je da je 5. oktobar u njenoj svesti veličanstven događaj, koji neizbrisivo stoji u njenom pamćenju, ali i da postoji mnogo negiranja tog događaja.

Prema njenom mišljenju, 5. oktobar trebalo je da znači podvlačenje "debele crte" ispod onoga što se dešavalo devedesetih godina, da se naprave računi šta se radilo pre toga i da se na osnovu toga napravi plan obnove zemlje.

"Međutim, kad razmiljam o toj crti, da li je ona zaista podvučena, rekla bih da nije u punom smislu podvučena i mnogo toga je proteklo posle 5. oktobra, upravo zbog strukturnih promena. Peti oktobar je trebalo da znači socio-ekonomsku promenu, kasnili smo u tranziciji, iz socijalističkog je trebalo da pređemo u moderno kapitalističko liberalno društvo", rekla je Pešić.

Pešić smatra da je najvažnija tekovina 5. oktobra, koja od onda traje do danas, je prikriveni nacionalni konsenzus, kada se pojavio cilj u svesti samog naroda.

"Tada je uspostavljeno jedno srpsko 'više nikad'. A to 'više nikad' je značilo narodni konsenzus – da nikada više nećemo ratovati. Do današnjeg dana, iz te osvojene situacije imamo da više nećemo ratovati, to 'ne' ratu bio je masovni energični konsenzus u narodu", rekla je Pešić.