Šetnja psa bez povoca – opasnost ili nepotrebna briga?

Šetanje pasa bez povoca na javnim površinama neretko ograničava kretanje ljudi koji ih se plaše. Čak i oni koji nemaju strah, nisu uvek rasploženi za igru sa tuđim psom niti da procenjuju da li je opasan.

Mišljenja građana su uglavnom slična – plaše se reakcije pasa u blizini dece, nemaju poverenja u ljude čiji su psi na većoj udaljenosti nego što je to dozvoljeno, a smeta im i to što vlasnici pasa ne čiste za svojim ljubimcima.

Iako je pse bez povoca dozvoljeno šetati na javnim zelenim površinama od 22 časa do devet sati ujutru leti, a zimi od 20 časova do 10 časova ujutru, svakodnevna slika iz parkova najbolje pokazuje da to pravilo mnogi vlasnici ignorišu. Možda zbog toga što je retko ko od njih kažnjen sa 5.000 dinara.

"To zahteva dosta češće prisustvo komunalnih policajaca na terenu, što je trenutno fizički neizvodljivo sa brojem ljudi kojim komunalna policija raspolaže", kaže Vladan Čolović iz Komunalne policije Beograda.

Stanislav Stefanović iz Odeljenja za veterinarstvo i zoo-higijenu beogradskog Sekretarijata za privredu smatra da je rešenje možda u povećanju broja komunalnih policajaca.

"Mislim da je to u planu, a rešenje je i u samosvesti građana da se pridržavaju odredaba odluke o izvođenju kućnih ljubimaca i da time iskažu svoju odgovornost kao vlasnika životinja", kaže Stefanović.

Parkovi za pse, kojih je u Beogradu samo 10, jedino su mesto rezervisano za šetanje pasa bez povoca, a mnogim vlasnicima ni to nije rešenje.

"Kad bi oni to sredili da tu ne dolaze stafordi, pitbulovi, kada ne bi bilo kamenja na podu, kad bi se to čistilo redovno, ja bih možda i otišla tamo", kaže jedna vlasnica psa. 

Prolaznici, ali i vlasnici manjih ljubimaca, najviše strahuju od opasnih pasa. Iako je propisom određeno da takve pse može šetati samo punoletna osoba, i to sa kaišem i zaštitnom korpom na njušci, u praksi se i ta odredba često krši.