Mali deoničari "Studija B": Privatizacija je velika nepravda

Kako je rekla deoničarka Studija B Lila Radonjić na konferenciji za novinare, mali deoničari su vlasnici Studija B, i to oko 80 odsto, po zakonima Ante Markovića, koji su važili u to vreme, navodeći da su po istim zakonima privatizovani i Večernje novosti, Privredni pregled i druge medijske kuće, preneo je Tanjug.

"Privatizacija nikome nije osporena, osim Studiju B. Računamo da je iz čisto političkih razloga privatizacija Studija B poništena i da je sudska instanca stavila tačku na priču o vlasništvu, ali mi nismo, i dalje insistiramo na tome da smo vlasnici Studija B", rekla je Radonjić.

Rekla je da su deoničari praktično doneli svoj novac od kuće i da se taj dug priznaje i od strane samog Studija B i od Saveta za borbu protiv korupcije, ali se vodi polemika o tome koliki je iznos tog duga i kako će ta sredstva biti revalorizovana danas.

"Svi tražimo deo koji nam pripada i svi oni koji na neki način apliciraju za kupovinu Studija B, treba da znaju da time kupuju nerešenu situaciju i dug", poručila je Lila Radonjić.

Bivši urednik Radija Studio B i deoničar Zvonko Pantić istakao je da kada je izvršena prva privatizacija, zaposleni od društvene zajednice nisu dobili nijedan dinar, da je samo u početku Novinska kuća Borba dala garancije za kredite koje su radnici digli i sami otplaćivali.

"Tada je bilo vreme ekspanzije i "buma" Studija B, ponudili smo proizvod koji je prihvaćen, imali smo toliko reklama da je pretila opasnost da ugušimo program. Sav taj novac smo ulagali u razvoj, a vrlo malo u plate radnika, a istovremeno mnoge stvari smo dobili na kompenzaciju", rekao je Pantić.

Dodao je da je slušanost Radija Studio B na teritoriji Beograda bila 98 odsto u jednom trenutku.

Deoničar Zoran Ostojić naveo je da je oglašena privatizacija Studija B velika nepravda i da je nesporno da je Studio B već jednom privatizovan.

"Zaposleni su uložili novac u Studio B, koji nikad nije vraćen, a 1996. je Studio B praktično nacionalizovan", rekao je Ostojić.

Prema njegovim rečima, Jelisaveta Vasilić je tada bila sudija u Privrednom sudu, koji je posle četiri godine deoničarskog društva Studija B poništio tu privatizaciju, jer "nisu imali pravo da se privatizuju, jer su bili javno preduzeće".

"To elementarno nije tačno", rekao je Ostojić, napominjući da je Studio B bio društveno radiodifuzno preduzeće, nikako javno, ni sa Skupštinom grada nije imalo nikakve veze.

Ostojić je naglasio da se Studio B nudi za 530.000 evra, a da 51 deoničar, od njih 86, koji vode spor već osam godina, po poslednjem veštačenju, treba da dobiju 38 miliona dinara.

"Kada se doda još 35 deoničara, jasno je da je naš dug veći nego početna cena. Mislim da budući kupac to ne zna i treba ga obavestiti da ne može da se kupi Studio B po toj ceni", smatra Ostojić.

Savet za borbu protiv korupcije u pisanom odgovoru deoničarima Studija B naveo je da se iz dokumentacije dobijene od Ministarstva privrede jasno vidi da je privatizacija tog preduzeća poništena presudom Vrhovnog suda Srbije od 26. decembra 1995, a da je iz dokumentacije dobijene od JRDP Studio B evidentno da je jedan broj zaposlenih-bivših deoničara, pokrenuo tužbu, sa zahtevom da im se nadoknadi vrednost novca, koji su svojevremeno uložili u kapital Studija B.

Na osnovu svojih nadležnosti, Savet za borbu protiv korupcije ne može uticati na okončani sudski postupak, niti ga preispitivati.