(Ne)potrebno davati lične podatke bankama

Za neke građane je fotokopija ličnog dokumenta još jedan papir koji polože na šalter dok, na primer, otvara tekući račun. Drugi dobro razmisle pre nego što dosijeu banaka dodaju i svoje podatke.

Za Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti takva praksa je nepotrebni napor za nezakonitu radnju. I to će zabraniti, poručuje, pošto se prilikom nadzora uverio da svih 29 poslovnih banaka u Srbiji nedozvoljeno obrađuje lične podatke građana.

"Niko ne sme maltretirati građane, niko ne sme da ih suočava sa obradom podataka koja nije predviđena zakonom. U pogledu baze podataka koje već postoje i koje su ogromne, treba razgovarati o tome koje vreme i koja logistika je potrebna da se to uništi", ukazuje Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.

Ima banaka koje su poslušale zahtev Poverenika, ali većina još nije. Da li će odustati od nezakonite procedure ili će sačekati zakonske izmene koje bi dozvolile da nesmetano obrađuju lične podatke, znaće se posle razgovora bankara sa Poverenikom.

U Narodnoj banci, koja kontroliše rad poslovnih banaka, podsećaju da i postojeći Zakon o sprečavanju pranja novca građane obavezuje da bankarima prilože fotokopiju ličnog dokumenta. Za njih je sporna jedino praksa prilikom utvrđivanja vlasništva kod pravnih lica.

Ali, i tu vide jedino praktični problem kako da banke dokažu da su imale uvid u lična dokumenta zastupnika ili vlasnika firme, ako nemaju fotokpiju lične isprave da to i dokažu.

"Kako će onda NBS, pa i drugom nekom organu, dokazati da je izvršila uvid u dokument? To, prema našem mišljenju, predstavlja samo rizik po bankarski sektor ili da se pojave lica sa netransparentnom vlasničkom ili upravljačkom strukturom koje mogu koristiti bankarske kanale za razne transakcije", navodi Dejan Dević iz Direkcije za pravne i zakonodavne poslove NBS.

Izmene zakona o sprečavanju pranja novca u NBS očekuju do kraja godine. Tada ni mere Poverenika, tvrde, neće imati današnju težinu.

Dević smatra da je reč o samo jednom praktičnom problemu koji će proizaći zbog mera samog Poverenika.

"Jedna stvar je formalna: kada je nešto po zakonu, to je u skladu sa Ustavom. Nije potrebno svaku od tih mera koje su preduzimane legalizovati. Neke od njih predstavljaju bespotrebno maltretiranje građana i velik rizik zloupotrebe tih dokumenata", ukazuje Rodoljub Šabić.

Dok banke od Poverenika očekuju duži rok za brisanje dosijea sa ličnim podacima građana, u Centralnoj banci podsećaju da Srbiju očekuje usaglašavanje te oblasti sa evropskom regulativom.