Snežana Malović povukla molbu za prijem u AKV

U pismu Upravnom odboru AKV u koje je Tanjug imao uvid, Snežana Malović je detaljno obrazložila zbog čega više ne želi upis u Imenik advokata.

Odbacuje kao političke, a ne pravno argumentovane, zamerke Subotičkog ogranka AKV, koji nije podržao njen prijem zamerivši joj između ostalog neuspešnu reformu pravosuđa.

Malovićeva je advokatsku kancelariju nameravala da otvori u Subotici, a konačnu odluku o njenom prijemu trebalo je donese AKV na osnovu mišljenja lokalnog subotičkog ogranka.

Međutim, kako je navela, negativno mišljenje ogranka u Subotici, vraća je u Beograd sa "novom energijom i svešću da se za dalju demokratizaciju društva moramo boriti i da ne smemo odustati od toga".

Poručuje da neće odustati da se bori protiv organizovanog kriminala iako posledice te borbe oseća i danas.

"Očigledno je potrebno da se uklone iz javnog života svi oni koji su se zalagali da se osumnjičeni za najteža krivična dela, oni koji su svojim kriminalnim aktivnostima pretili da uruše osnove na kojima počiva društvo i država, odgovaraju za svoje postupke", napomenula je bivša ministarka pravde.

U obrazloženju zašto povlači zahtev Malovićeva je navela da joj je u Subotici zamereno što da je učestvovala u osuđivanju Miladina Kovačevića a on je, kako je podsetila, zaključio sporazum o priznanju krivice sa tužilaštvom.

Zatim da je "najveći krivac" zbog ukidanja suda u Kanjiži, na šta je ukazala da je zakonom iz 2008. godine sud u Kanjiži pretvoren u sudsku jedinicu, a tek zakonom iz 2013. godine ukinut, posle njenog mandata.

Zamereno joj je i što neizabranim sudijama nisu napisana obrazloženja što, kako ističe nije istina, kao i da je "kriva" što je deda njenog supruga osudio Dražu Mihajlovića.

Advokati iz Subotice u Mišljenju su joj takođe zamerili „neuspešnu reformu pravosuđa“ i što je za vreme njenog mandata donet Zakon o javnim beležnicima, Zakon o izvršenju i obezbeđenju kao i Zakonik o krivičnom postupku".

"Smatram necelishodnim ali i ispod svakog dostojanstva časne advokatske profesije da ukazujem na nadležnost državnih organa", naglasila je Malovićeva i istakla da su u izradi svih zakonskih tekstova, u javnoj raspravi i davanju mišljenja učestvovali predstavnici advokature, a o čemu svedoče brojni sastanci i dokumentacija.

Napominjući da ne zamera kolegama u Subotici koji su bili protiv njenog izbora, jer je bilo i drugačijih mišljenja, Malovićeva je predlaožila da se ubuduće isti postupak javne rasprave između kandidata i advokata, kao i njenom slučaju, primeni i na sve buduće kandidate za prijem u advokaturu.