Uskoro bolja palijativna nega u Srbiji

Ta obaveza proističe iz izmena Pravilnika o nomenklaturi na primarnom nivou zdravstvene zaštite kojima se ta nomenklatura u pogledu palijativnog zbrinjavanja dopunjava, prenosi Tanjug.

Povećanjem kapaciteta za palijativnu negu počeo je sa realizacijom plan ministra Zlatibora Lončara.

U narednoj fazi planirana je prenamena "posteljnih kapaciteta" u bolnicama koje još nemaju postelje za palijativno zbrinjavanje, kako bi jedinice za palijativno zbrinjavanje bile osnovane i ravnomerno raspoređene na teritoriji cele zemlje, prema potrebama pacijenata.

Prema podacima do kojih su došli Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd prosečna dnevna zauzetost postelja u kojima je planirana prenamena postelja je ispod preporučene.

"Po nalogu Ministarstva, zdravstvene ustanove već počele da sprovode preraspodelu posteljnih kapaciteta unutar svojih okvira i na taj način da obezbeđuju planirani broj postelja za palijativno zbrinjavanje", navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja.

Procena je i da u bolnicama uglavnom ne postoji višak kadra u odnosu na propisane normative za rad jedinica palijativne nege i da je moguće preraspodelom angažovati kadar za odeljenja sa kojih su prenamenjene bolničke postelje, dodaje se u saopštenju.

Palijativno zbrinjavanje je pristup koji poboljšava kvalitet života pacijenta sa aktivnom, uznapredovalom bolešću, kao i članova njihove porodice, kroz prevenciju i otklanjanje patnje putem ranog otkrivanja, procene i lečenja bola ali drugih fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih potreba pacijenata.

Potrebe za ovim vidom zdravstvene zaštite su rastuće, s obzirom na demografsko starenje populacije, kao i na porast oboljevanja od hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući maligna oboljenja, dijabetes, traumatizam.