Zloupotreba afirmativnih mera za školovanje Roma

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović upozorava da u spisak za alternativne mere, namenjene romskim studentima prilikom upisa na fakultete, ulazi između 10 i 20 odsto pripadnika većinske zajednice, prenosi Beta.

"Ustavno je pravo da se student prilikom upisa ne mora izjasniti o nacionalnoj pripadnosti. Sa druge strane, svako može da donese potvrdu iz biračkog spiska kao dokaz da je pripadnik romske zajednice", objašnjava Mihajlović i dodaje da to zloupotrebljavaju i oni koji nisu Romi.

Ukazuju da se nakon upisa na fakultetima pojavljuju "novootkriveni Romi" i naknadni spiskovi, čime se afirmativna akcija obesmišljava.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava od Nacionalnog saveta i Saveta za inkluziju Roma dobija spiskove i prosleđuje ih Ministarstvu prosvete u julu.

Mihajlović naglašava da bi sve u vezi sa upisom po merama afirmativne akcije trebalo rešiti do jula, a ne čekati septembar.

"Neka na primer 15. jul bude rok da se dostave spiskovi romskih studenata i ko se izjasnio kao Rom do tada, to je to. Nema naknadnih spiskova", predlaže Mihajlović jedno od mogućih rešenja ove zloupotrebe.

S tim su se složili predstavnici Medicinskog i Faulteta za bezbednost u Beogradu, koji su predložili i da se prilikom upisa na fakultet, upiše nacionalna pripadnost i da se ranije, već na kraju srednje škole, evidentiraju romska deca zainteresovana za određene fakultete.

Načelnica sektora Ministarstva prosvete za visoko obrazovanje, Ljiljana Todorović kaže da se radi na "uobličavanju" pravnog okvira i izradi integralnog zakonskog rešenja. 

"Praksis": Romi žive u dubokom siromaštvu

Nevladina organizacija "Praksis" navodi da se, pored ogromnog siromaštva, Romi u Srbiji suočavaju i sa kršenjem ljudskih prava, diskriminacijom, antiromskom retorikom, kao i nasiljem koje ugrožava njihov život i povređuje dostojanstvo.

Srbija ne može da napreduje ukoliko deo njenog stanovništva ostane na marginama društva, smatraju iz te nevladine organitacije.

"Praksis" navodi da nova strategija za unapređenje položaja Roma, čija izrada je u toku, mora da uspostavi telo koje će biti odgovorno za praćenje ostvarivanja ciljeva Strategije i Akcionog plana.

Kako se dodaje, strategija mora da sadrži rešenja za unapređenje mere za zapošljavanje i ekonomsko osnaživanje, poboljšanje uslova života u romskim naseljima u pogledu infrastrukture i statusa naselja, unapređenje sistema socijalnog stanovanja, obezbeđivanje kontinuiteta u obrazovanju, posebno romskih devojčica.

Strategija, prema toj nevladinoj organizaciji, mora da ima i mere za rešavanje problema segregacije romske dece u školama i uopšte na prevenciju i suzbijanje diskriminacije romske populacije.

"Srbija posebnu pažnju treba da obrati na jačanje kapaciteta organa javne vlasti za planiranje i sprovođenje predviđenih mera, kao i na to da obezbedi odgovarajuća sredstva u budžetu za sprovođenje strategijom postavljenih ciljeva", piše u saopštenju.

"Praksis" je domaća, nevladina i neprofitna organizacija, osnovana 2004. godine u Beogradu, koja se bavi zaštitom ljudskih prava, pružanjem pravne zaštite i javnim zagovaranjem za uklanjanje sistemskih prepreka u pristupu pravima.