Odlaže se primena Zakona o privatnom obezbeđenju

Kako je saopštio taj centar, na skupu u Privrednoj komori Srbije je konstatovano da je dobro što se počelo sa donošenjem podzakonskih akata i da su neke nedoumice rešene, ali okvirni rok za primenu zakona još nije poznat, prenosi Tanjug.

Okrugli sto je organizovan u saradnji sa Udruženjem za privatno obezbeđenje u PKS i tom prilikom je predstavljen nacrt analize Centra za evroatlantske studije "Obuka i licenciranje u privatnom obezbeđenju" koji analizira trenutno stanje u procesu primene Zakona o privatnom obezbeđenju, dinamiku donošenja podzakonskih akata i njihov sadržaj.

Analiza je urađena u okviru projekta "Regulisan privatni sektor bezbednosti - bezbedniji život građana", koji je podržala ambasada Norveške.

Predstavnici CEAS - a su u uvodnim izlaganjima predstavili nacrt analize ističući najindikativnije uočene pojave u trenutnom procesu sprovođenja Zakona o privatnom obezbeđenju - odnosno osvrt na donesene pravilnike iz ove oblasti.

Istaknuto je istupanje iz okvira zakonom propisanih rokova kako za donošenje podzakonskih akata, pa samim tim i onih za potpuno usaglašavanje sa zakonom i data je preporuka da se ubuduće više vodi računa o realnosti i potrebama prakse kada se takvi rokovi propisuju. Takođe i da se predvide kaznene mere za nadležne organe koji te rokove krše, s obzirom da je sporost u sprovođenju zakona u Srbiji, pogotovo u bezbednosnoj legislativi jedan od ključnih faktora loše reforme sistema bezbednosti.

Rade Krunić iz Uprave policije naveo je da su propisani rokovi bili pretenciozno određeni, obzirom da je proces usvajanja zakona, počev od ulaska u skupštinsku proceduru, pa do razmatranja i usvajanja amandmana, bio dug, te se usled toga propisani rokovi više nisu mogli realno ispoštovati.

On je naveo da su preostalih pet podzakonskih akata pripremljeni i trenutno su u proceduri usaglašavanja sa ostalim relevantnim akterima, ali nije mogao dati okvirni rok njihovog donošenja.

Krunić očekuje da će stupiti na snagu u najkraćem mogućem roku.

S druge strane, Đorđe Vučinić iz Udruženja za privatno obezbeđenje podsetio je da je legalizacija privatnog obezbeđenja od 2000. do 2008. godine opstruisana upravo od strane MUP - a pošto se u tom prriodu i formirala druga strana medalje - odnosno kriminalizacija ove oblasti.

Vučinić je najavio da će ispred Udruženja za privatno obezbeđenje uskoro imati sastanke sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem, sa kojim će razgovarati o privatnom obezbeđenju, ali i ministrima privrede i finanasija sa kojima će razmotriri opciju da u kreiranju budžeta za 2016. stavka za obezbeđenje ne bude predmet štednje kao do sada.

Tako bi se konačno zaustavile damping cene i kršenje osnovnih prava zaposlenih u privatnom obezbeđenju, naveo je on.

Predsednik Komisije za javno privatno partnerstvo u oblasti bezbednosti Dragiša Jovanović je rekao da su neophodna sistemska rešenja i izrazio žaljenje što je država skoro povukla program sufinansiranja obuke za zaposlene.

On je istakao da bi jedan takav program bio značajan podrška u sprovođenju zakona i složio se sa kolegom Vučinićem da je kvalitet obuke od presudnog značaja.

Slavica Pavlović iz Centra za analizu rizika i upravljanje krizama istakla je da je Centar konačno dobio dozvolu i počeo sa obukom.

Okruglom stolu prisustvovalo je više od 90 predstavnika kompanija za privatno obezbeđenje.