Iz keca na lečenje

Broj zavisnih od kockanja u porastu je u poslednjih nekoliko godina u Srbiji. Pretpostavlja se da imamo između 51.000 i 93.000 problematičnih kockara. Više od trećine njih spada u grupu patoloških kockara – pokazuje istraživanje Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", sprovedeno prošle godine. 

U najvećem riziku su oni koji igraju kazino igre, na slot aparatima i koji se kockaju na internetu. 

Kockanje – za jedne kratkotrajna sreća, za druge dugoročni problemi u porodici i na poslu. Srbi ipak vole da igraju na sreću – pa je tako polovina bar jednom u životu kupila "loto" listić, "bingo", "greb-greb". Na drugom mestu su sportska klađenja – u poslednjih mesec dana tiket je uplatio svaki deseti građanin.

Radnica u jednoj od kladionica kaže da ima onih koji izgledaju baš sportski, a ima i onih koji su baš zavisnici, pa moraju da odigraju makar tri utakmice.

Istraživanje Instituta "Batut" pokazuje da su mlađi muškarci posebno podložni tom poroku.

Biljana Kilibarda iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" kaže da ako je svaki peti stanovnik od 18 do 64 godine praktikovao sportsko klađenje u prethodnih godinu dana, onda je to u populaciji od 18 do 24 godine statistički znatno više – više od 30 odsto.

Upravo mlađi od 40 godina najčešće i traže pomoć. Institutu za mentalno zdravlje obrati se nedeljno i do pet zavisnika. 

Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje Ivica Mladenović kaže da lečenje traje 10 nedelja, uključuje samog zavisnika od kockanja, ali i sve članove porodice.

"Tu se ne radi samo o tome da se neko ne kocka, već da ima dobar odnos u porodici, da postoji profesionalna afirmacija", kaže Mladenović.

Stručnjaci kažu da se zavisnost od kockanja može i sprečiti – ako se na vreme uključi porodica.

"Mi radimo sa ljudima koji rade u kockarnicama i radimo neku vrstu edukacije i treninga njihovog kako da prepoznaju osobe koje su u riziku od zavisnosti i da im savetuju da se jave u našu ili druge ustanove", kaže dr Mira Kovačević, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

Menadžer kockarnica "Meridijan" Nenad Radanović kaže da ukoliko ima klijenata koji se "klade izvan svojih mogućnosti", dolaze svaki dan u kladionicu i ne posmatraju klađenje kao zabavu, onda je operater dužan da ih upozori i uputi na mesto gde mogu da potraže pomoć.

"U nekim ekstremnim situacijama postoji mogućnost da se opklade od takvih klijenata ne prime", kaže Radanović.

Zakon o igrama na sreću je poošteren pre dve godine, a podzakonskim aktima sada se reguliše, između ostalog, i internet klađenje. Još uvek, međutim, postoji nekontrolisano tržište u sivoj zoni koje šteti legalnim operaterima i onima koji se klade.