Lužanin: Podići kvalitet visokog obrazovanja

Krajem decembra prošle godine, članovima Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje istekao je mandat. Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološko društvo konstatovao je listu od 21 kandidata koji bi trebalo da budu izbrani za mandat od četiri godine.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, pomoćnica ministra prosvete za razvoj obrazovanja Zorana Lužanin kaže da kvalitet visokog obrazovanja treba odbraniti i podići.

Prema njenim rečima, postoje pozitivne i dobre stvari u visokom obrazovanju, ali postoje i one koje prete da uruše kvalitet obrazovanja.

"Jedna od tih je priča da imamo veliki broj fakulteta i univerziteta, ali i veliki broj mesta za studente. Trenutno je akreditovano je preko 60.000 mesta za upis na prvu godinu osnovnih studija, a prošle godine osmi razred završilo je 65.000 učenika, što bi značilo da je svakom detetu obezbeđeno mesto na fakultetu, a naravno da svi ne treba da idu na visoko obrazovanje", istakla je Lužaninova.

To će, kako kaže pomoćnica ministra prosvete, biti jedan od velikih problema koji će se rešavati.

"Želim da napomenem koliko je važno visoko obrazovanje – 31. januara su usvojeni akcioni planovi razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. Od 156 akcija koje su navedene, više od pola je posvećeno razvoju visokog obrazovanja", napominje Lužaninova.

Govoreći o doktorskim disertacijama, Lužaninova kaže da je potrebno da svaki doktorski rad bude objavljen na portalu univerziteta, ali da to nije dovoljno.

Prema njenim rečima, prvi problem je što je veliki broj disertacija na srpskom jeziku, a disertacije su, kako kaže, nešto što treba da ima svetsku ili bar evropsku dimenziju.

Lužaninova kaže da je mali broj doktorskih disertacija kod nas na engelskom jeziku, pa zato nije lako dobiti baš objektivno mišljenje.

"Naš mentalitet je takav da i kada vidite da nešto nije dobro – niko neće nikom da se zameri i sve pretvaramo u lično, tako da odredbama izmena zakona koji je predvideo da bar recenzent za studije bude stranac jeste nešto što bi trebalo da se popravi. Voleli bismo da kada se rangiraju ili porede doktorske studije – da se veći kvalitet vidi kroz to koliko ste stranih vrhunskih istraživača ili profesora uključili u rad sa studentima", kaže Lužaninova.

Govoreći o nacionalnom okviru kvalifikacija, Lužaninova kaže da to nije sistemski rešeno – poslodavci imaju problema, svršeni studenti još više, a fakulteti na neki način peru ruke, sve to prepuštaju tržištu.

Jedan od zadataka novog saziva Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje biće da se konačno reši problem nacionalnog okvira kvalifikacija.

"Ministarstvo je osnovalo radnu grupu na osnovu javnog poziva da bi se iz Srbije prijavili ljudi koji imaju kompetenciju i imaju želju da to rade. Postoji plan kako da se uvedu sektorska veća, ali je bitna prava saradnja između visokog obrazovanja i privrede, koja zasad ne postoji sistemski, nego od fakulteta do fakulteta", zaključila je Zorana Lužanin.