Kakvo je interesovanje radnika za socijalne programe

Da bi spremnije dočekali nove vlasnike, preduzećima sa spiska Agencije za privatizaciju krajem prošle godine ponuđeni su socijalni programi za dobrovoljni odlazak radnika. Do sada je na taj način hale napustilo 5.700 radnika.  

U naredna dva meseca, prioritet su zaposleni u 188 firmi koje, iako idu u stečaj, mogu da koriste sredstva za socijalne programe. Od januara su zaoštreni kriterijumi korišćenja tih programa.

Među 55 preduzeća koja su socijalni program već sprovela je i jagodinska Fabrika kablova. Novog gazdu sačekaće hiljadu radnika.

"Većina je zadovoljna, i mi kao sindikat, jer je na dobrovoljnoj bazi, znači, nismo morali da otpuštamo ljude na silu, zadovoljavajuće je", kaže Oliver Jovanovski, predsednik Sindikata Fabrike kablova.

Bivši radnik Fabrike kablova Aleksandar Popović kaže da prima nadokanadu narednih 27 meseci, a posle toga ići će u penziju.

U ostacima nekadašnjeg šabačkog giganta "Zorke", situacija je neizvesnija, idu u stečaj. Žale što im socijalni program nije ponuđen po uslovima koji su ranije važili.

"Daleko su u povoljnijoj situaciji nego što se nama sada nudi, imali su nadoknadu za svaku godinu i dve godine, ili pet godina do penzije", kaže Milosav Jovanović iz Sindikata "Zorka transporta".

Ljiljana Džuver iz Ministarstva rada kaže da su prethodne opcije bile skupe i predstavljale veliko opterećenje za budžet i za naredne godine, tako da su, kako ističe, od toga morali da odustanu.

Više od 4.000 bivših radnika kojima je do penzije ostalo do pet godina, prima naknadu od po 37.000 dinara mesečno, s tim da sami uplaćuju doprinose. Te povoljnosti više nema, ostala je samo osnovna naknada koju isplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje.

"Oni koji budu došli na našu evidenciju kao posledica viškova, mogu da računaju na naknadu za slučaj nezaposlenosti počev od tri meseca, pa maksimalno do dve godine, ukoliko njihova otpremnina nije veća u odnosu na onu koju predviđa Zakon o radu", objašnjava je Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Otpremnina po Zakonu o radu je trećina plate po godini staža. S tim da to ne može da bude više od 500 evra godišnje. Druga mogućnost je 200 evra po godini staža. U oba slučaja, otpremnina ne može da bude veća od 8.000 evra.

Ljiljana Džuver kaže da mora da postoji ograničenje, zbog toga što je predviđeno da bude dovoljno sredstava za veći broj lica. "Tako da je moralo da se ide sa tim limitom", kaže Džuver.

Radnici sa stažom dužim od 15 godina imaju treću mogućnost: otpremninu u visini šest prosečnih zarada u Republici. Za socijalne programe u ovoj godini obezbeđeno je više od 16 milijardi dinara. Na modelu povezivanja staža tim radnicima još se radi.