Strogi uslovi za letenje dronova

Pomoćnik ministra saobraćaja Zoran Ilić kaže da je letenje dronova posebno regulisano odredbama Zakona o vazdušnom saobraćaju gde se kaže da se ne može leteti na visini ispod 300 metara, iznad naseljenog mesta i većeg skupa ljudi.

Prema njegovim rečima, let ispod te visine može se dobiti uz saglasnost Direktorata za civilno vazduhoplovstvo, a po dozvoli koju takođe izdaje Kontrola letenja Srbije i Crne Gore.

Pored toga, takva letelica ne sme da bude teža od 10 kilograma. Iako su pravila jasna, postoji sumnja da ih mnogi krše. Postavlja se pitanje ako bi dron težak deset kilograma pao nekome na glavu, ko bi snosio odgovornost.

Profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić navodi da bi se sa stanovišta krivičnog prava moglo govoriti o nekoj telesnoj povredi iz nehata.

"Odgovornost bi postojala nezavisno od dozvole za korišćenje drona ili ne. Ali, ako neko koristi letelicu bez dozvole to može biti dodatna okolnost koja povećava rizik ili povećava odgovornost za tako nešto", objašnjava Škulić.

Sve šira upotreba dronova

Sa vojnog, bespilotne letelice, sve češće lete i na druga polja – neke zemlje EU koriste ih za zaprašivanje useva i praćenje šumskih požara, nemački DHL za prevoz lekova na ostrvo u Severnom moru.

Korisne jesu, ali se mogu i zloupotrebiti. Zbog toga se na carini o takvoj robi posebno vodi računa, ne može se uneti u zemlju tek tako.

"Neko ko bi želeo da zloupotrebi karakteristike takvog uređaja, mogao bi ozbiljno da ugrozi bezbednost ljudi, pa je upravo zbog toga neophodno da se za uvoz ili izvoz dobije dozvola nadležnog ministarstva", navodi se u saopštenju Uprave carina.

Nesumnjivo je da su bespilotne letelice naša bliska budućnost i u svetu se zbog toga već prilagođavaju propisi.

"Amazon", najveća internet prodavnica, planira da robu dostavlja bespilotnim letelicama. Ali, mnogi se pitaju šta će se desiti ako nam nad glavama budu letele desetine dronova sa teretom od nekoliko kilograma.