Ratari "pomažu" povrću da sazri?

Paradajz na tezgama - na oko lep, crven, zdrav. Dešava se, međutim, da je unutra nezreo, bez mirisa i ukusa.

Zbog toga i sumnja da nije prirodno uzgajan, i da je uz pomoć veštačkih supstanci sazreo preko noći.

Povrtari sa juga, koji paradajzom mogu da nahrane celu Srbiju, kažu da nema razloga za strah.

"Svako ko uzme leskovački paradajz može slobodno i da ga jede, a da ga ne pere. To je čista propaganda da bi se oborila cena paradajza. To je zlo za seljaka", kaže proizvođač iz Navalina kod Leskovca Jovica Stojković.

"Plastenička proizvodnja, 40 ari imam. Radimo oplodnju cveta ortomone i to je samo, ništa drugo", kaže povrtar iz Bogojevca kod Leskovca Veroljub Krstić.

Etrel - sredstvo za koje se sumnja da se koristi za ubrzano sazrevanje paradajza, dinje i višnje registovano je u Italiji i Hrvatskoj. U Srbiji je mogao da se koristi do 1992. godine.

Nebojša Momirović sa Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda kaže da se proizvođači "dovijaju" na različite načine i na crnom tržištu nabavljaju etrel koji vrlo često nema tehničku čistoću i ima primese koje mogu usloviti probleme u vezi sa zdravstvenom bezbednosti povrća.

"I takav paradajz po pravilu nema ukus, vrlo brzo propada", kaže Momirović.

Ima li nedozvoljenih supstanci u povrću - ove jeseni proveravaće Ministarstvo poljoprivrede. Prvi put i supstancu etefon - koja se koristi za brzo sazrevanje.

Snežana Savčić Petrić iz Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede kaže da je standard etefona naručen, da postoji i metoda, tako da će se možda uzorkovati više od planiranih 40 uzoraka paradajza za ovu godinu u vezi sa ostacima etefona.

Napominje da će se ispitivati i druge 63 aktivne supstance.

Savčić Petrić naglašava da se nelegalna upotreba takvog proizvoda može ispitati, odnosno dokazati jedino nasumičnim uzimanjem uzoraka.

Pitanje je da li povrće, koje je preko noći sazrelo, može da ugrozi zdravlje ljudi.

"Nema negativnih posledica osim ukoliko nema zbog tehničkih nečistoća primesa koje mogu da ugroze ljudsko zdravlje. Po pravilu se to ne dešava, čak i prilikom nabavke na tom sivom ili crnom tržištu mi jedemo povrće relativno dobrog kvaliteta", ističe Nebojša Momirović.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da paradajz ove godine nije najboljeg kvaliteta i iz drugih razloga - zbog velikih kiša, ali i zato što je najkvalitetnije povrće skupo i izvozi se.

Inspekcija će proveravati i ono što na tezge stigne iz naših plastenika i iz inostranstva.