Dom "Veternik", čekajući dostojan život

Kada kažemo dom za ometene u razvoju, prva slika je dom u Kulinama. Dramatične slike tog doma pre sedam godina - vezanih pacijenata i dalje pamtimo. Još tada se govorilo o smanjivanju broja korisnika i neophodnim boljim uslovima.

Realnost je da i danas u mnogim ustavnovama nema dovoljno osoblja, da je korisnika i po nekoliko puta više nego što Zakon dozvoljava.

Više od 500 osoba, i dece i odraslih ometenih u razvoju, smešteno je u Domu "Veternik". Najveći broj je tu godinama. Neki od njih su zaključani, neke povremeno vezuju.

Zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković rekao je da se pojedina lica nalaze u izolaciji i bez obzira na mišljenje osoblja da je to u njihovom najboljem interesu - to je nedopustivo.

Prema njegovim rečima, postoje drugi metodi kako bi se tim ljudima pružilo adekvatno zbrinjavanje, a ne time što će biti u jednoj vrsti kaveza u kom nema pristupa ni toaletu, ni tekućoj vodi.

Od uprave doma stiže samo saopštenje - da sa resornim ministarstvom i sekreterijatom čine sve da uslovi u domu budu bolji i da se korisnici vrate životu van zidova institucije.

"Preduzimanje najsigurnijih koraka u sprovođenju postavljenog zadatka zahteva vreme i podršku nadležnih institucija, koju nam nesebično pružaju i sa kojima u korespondenciji sprovodimo preporučene mere", navode u Domu "Veternik".

Takođe, dodaje se, da je Dom "Veternik" obavestio zaštitnika građana gospodina Jankovića, o načinu i rokovima realizacije mera koje je naložio u svom Izveštaju, nakon posete u martu ove godine.

U kancelariji zaštitnika građana kažu da je dom prihvatio sve njihove preprouke - od smanjenja broja korisnika do povećanja broja osoblja. Ali i da nemaju kapacitete da ih sami sprovedu. Naročito one koje krše Zakon o socijalnoj zaštiti.

"Broj korisnika u domu ne treba da bude takav kakav je danas, njih ima više od 500, već da se njihov broj uskladi sa Zakonom odnosno da to bude 50 ako su deca u pitanju, odnosno, 100 ako su u pitanju odrasli", rekao je Janković. 

Adresa za ključne odluke su država i pokrajina. Iz Ministarstva su saopštili da već rade na tome da odrede rokove i način na koji lokalne samouprave treba da pomognu korisnicima da uz podršku svoje ili hraniteljske porodice napuste domove.

Ministarstvo za rad, i boračka pitanja saopštava da je u toku realizacija projekta koji obuhvata ovu i sve druge ustanove ovog tipa, ustanove za smeštaj dece i mladih sa smetnjama u razvoju i koji će ishodovati smanjenjem broja korisnika na smeštaju, čime će se razviti usluge podrške za njihov povratak (stanovanje uz podršku i male domske zajednice) kao i neke inovativne usluge koje će možda potpunije i bolje odgovarati potrebama konkretnih korisnika.

Dok čekaju da, kako kaže ministarstvo, "realizacija projekta" poboljša usluge u domovima, iz prepunih ustanova najčešće nemaju gde da odu.

Snežana Lazarević iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom kaže da zna da su mnogi korisnici počeli da izlaze iz doma zahvaljujući njihovim centrima za socijalni rad, ali podrška koja je organizovana apsolutno nije adekvatana i oni sad postaju socijalni slučajevi koji nemaju posao, nemaju stan, nemaju gde da žive, a u domu su živeli 30 godina.

Ovakva situacija traje godinama. A još 2008. slušali smo ohrabrujuća obećanja da će za pet godina domovi u kojima se zbrinjavaju deca bez roditeljskog staranja i deca sa smetnjama u razvoju biti zatvoreni ili transformisani u dnevne boravke, prihvatilišta ili savetovališta za decu i roditelje.

Tih pet godina je isteklo 2013. Po svemu sudeći, u idealnim okolnostima, štićenici doma u Veterniku će na bolje uslove za život čekati još dve godine.