Koliko je zalogaj u Srbiji bezbedan

Zalogaj u Srbiji je za mnoge goste ukusan, ali ugostitelji moraju da garantuju i da je bezbedan. To mogu uz pomoć Hasap standarda, kojim se prati put hrane i prepoznaju opasnosti u proizvodnji.

Nema tačnih podataka koliko objekata ima taj standard. Procenjuje se tek svaki deseti restoran.

Pokvaren proizvod, prljavština u prostorijama gde se kuva i služi hrana, posude koje nisu otporne na bakterije, toga nema ukoliko ugostiteljski objekat ima Hasap standard.

"Pre svega, želimo bezbednu hranu za naše potrošače. To je njegova suština. Da bilo ko ko se nalazi u lancu hrane, od njive do trpeze, ima bezbedan proizvod za krajnjeg potrošača. Za uvođenje Hasapa sve zavisi od veličine firme, komplikovanosti procesa, a to sve zavisi i od same predanosti u firmi", ističe Igor Panin, direktor austrijskog Sertifikacionog centra.

Za ugostitelje sve je skuplje ako konsultant za uvođenje Hasapa proceni i da kuhinji treba više od promene daske i kašike.

Oni koji imaju sertifikat i poštuju pravila tvrde da se na kraju sve višestruko isplati. Pomaže im da pobede konkurenciju, ali menja i loše navike zaposlenih.

"Da svi zaposleni promene svoju svest, da budu upućeni u to koliko je bitna higijena njihovih uniformi, pranje ruku, koliko je bitna higijena kuhinje, redovna dezinsekcija, deratizacija kuhinje", objašnjava Marija Simić, menadžer restorana.

Imamo li višak poverenja u proizvođače ili manjak želje da proveravamo kvalitet hrane?

Krenuli smo od Leskovca, prestonice roštilja. Tamo – lokalpatriotizam, u kvalitet hrane malo ko sumnja.

Zbog loše hrane godišnje nije dobro svakom trećem stanovniku sveta. Upravo Hasap i primena strogih higijenskih pravila može da smanji taj procenat.

Međutim, kod nas se tog standarda mnogi ugostitelji pridržavaju, ali samo na papiru.

"Velika je odgovornost na proizvođačima i veliki rizik ako oni sa papirom mašu, a ako je u procesu proizvodnje sve zapušteno. Ovde je, pre svega, odgovornost da državnim organima. Pitanje je da li je broj inspektora dovoljan ili nije. Mora da se kontroliše svaka proizvodna jedinica", navodi agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Jeste najveća odgovornost onih koji su Zakon propisali, ali je važno da višu svest o tome kakvu hranu jedu imaju i oni koji su poslednji u lancu – kupci.

U svetu nema nedoumice, Hasap se pokazao kao najefikasnije sredstvo za kontrolu ispravnosti hrane, što je zvaničan stav Svetske zdravstvene organizacije. A jasan je i stav Evropske unije, od Srbije traži strožu kontrolu hrane, ali ne na papiru već i u praksi.