Preminuo Bora Todorović

Bora Todorović (84) je pre nekoliko dana imao moždani udar i pao je u komu, rekli su nedavno izvori iz Kliničkog centra Srbije.

Todoroviću je navodno pozilo nedugo nakon operacije slepog creva. Operacija je protekla u redu, ali on se nekoliko dana kasnije požalio na bolove i odjednom mu je pozlilo.

Lekari su ga operisali i konstatovali da je imao moždani udar.

Rođen je u učiteljskoj porodici u Beogradu 5. novembra, 1930. godine. Studije mašinstva je zamenio glumom i studirao u klasi sa Ljubom Tadićem, Slobodanom-Cicom Perovićem i Markom Todorovićem kod profesora Joze Laurenčića.

Brat je slavne Mire Stupice i otac je glumca Srđana Todorovića i glumice Dane Todorović.

Njegov prvi pozorišni angažman bio je u Beogradskom dramskom pozorištu, ali je sa sestrom Mirom Stupicom i njenim tadašnjim suprugom Bojanom Stupicom ubrzo otišao u Zagreb i četiri godine radio na sceni Hrvatskog narodnog kazališta (1957–1961).

Po povratku u Beograd igrao je u Ateljeu 212 do 1983. godine, u kome se i najduže zadržao igrajući u predstavama Arsenik i stare čipke, Sprovod , Razvojni put Bore Šnajdera, Kape dole, Druga vrata levo, Mrak i šuma gusta, Pseće srce.

Ostvario je veliki broj značajnih uloga na filmu i u televizijskim serijama. Neke od najpoznatijih su one u filmovima Maratonci trče počasni krug, Balkanski špijun, Balkan ekspres, Dom za vešanje, Profesionalac.

Dobitnik brojnih priznanja i nagrada – osvojio je Sterijinu nagradu za ulogu u predstavi Maratonci trče počasni krug, nagradu Ćuran za uloge u predstavama Maratonci trče počasni krug, Mrešćenje šarana, Pseće srce, Lari Tompson – tragedija jedne mladosti, nagradu "Zoranov brk" za ulogu u predstavi Povratak, nagradu Pavle Vujisić za životno delo, Gran-pri za ulogu u Profesionalcu u Kanu.

Sahrana i kremacija Bore Todorovića biće u četvrtak, 10. jula u 16 časova na Novom groblju u Beogradu.

Komemoracija će biti održana u Ateljeu 212 istog dana u 13 časova, a na njoj će govoriti Jelisaveta-Seka Sablić, Voja Brajović, Vlastimir-Đuza Stojiljković, Mira Banjac, Dejan Mijač, Branka Petrić, Milena Dravić, Duško Kovačević i Ivana Dimić.

Oličenje Beograda, njegovog duha i šarma

Bora Torodović je bio "oličenje Beograda, njegovog duha, šarma, lakoće", rekao je reditelj Goran Marković.

"Sa njim odlazi i taj Beograd, nema ko Boru da nasledi", konstatovao je reditelj u čijoj je "Nacionalnoj klasi" Todorović ostvario jedan od upravo takvih likova, majstora i zavodnika Žileta.

Međutim, kako je istakao, "malo ko zna da se iza tog šereta krio jedan ozbiljan misleći čovek, koji je, slušajući samo svoje srce i prateći dosledno svoja uverenja, donosio često vrlo hrabre i nepopularne političke odluke".

"On je bio slobodan čovek koji je mogao da živi prema načelima u koja je verovao. A to može jako malo ljudi", izjavio je Marković Tanjugu.

"Napustio nas je jedan od najznačajnijih, najpopularnijih i najšarmantiji glumac u istoriji srpskog pozorišta, filma i televizije. Bora je bio i ostaće upamćen po ulogama malih ljudi koji se snalaze uz osmeh i priče za preživljavanje. Često je igrao samog sebe sa šarmom koji je zaštitni znak Beograda, rekao je Tanjugu dramski pisac Dušan Kovačević.

"Sa Borom odlazi najbliži rod mnogih građana Srbije, a meni će nedostajati moj stariji brat", dodao je on.

Glumac Branislav Lečić rekao je da mu je "veoma teško što je otišao jedan od izuzetnih glumaca i prijatelja, Bora Todorović.

Sa njim sam radio film "Profesionalac" i to je bilo na moje zadovoljstvo, jer nikada lakše i lepše nisam radio sa jednim glumcem koji itekako ume da napravi fleksibilnu granicu između svog intimnog, privatnog i onoga što je glumački zadatak, rekao je Lečić.

On je redak talentovani, spontani glumac koji je uvek uspevao da ostavi svoj lični pečat u svemu što je radio, zaključio je Lečić.

"Bora je bio veliki, suptilan glumac, ali pre svega sjajan drug i prijatelj. Duhovit, uvek najlmlađi u društvu. Ali, nažalost najmlađi i odlazi. Neizmerno sam tužan", rekao je Tanjugu režiser Goran Paskaljević.

Teatrolog Jovan Ćirilov ocenio je da je sa odlaskom Todorovića iz naše sredine "nestao jedan od najvedrijih glumaca i ličnosti beogradskog pejžaža.

"I to je nekakva životna protivrečnost povezivati Boru Todorovića sa krajem. Ostaje nam uverenje da glumačka umetnost ostavlja za sobom trag, pre svega u njegovoj porodici, u njegovom sinu, uticaju koji je učinio na druge, bar utisku da se sa vedrinom može prolaziti kroz naš tegobni život i kroz našu sredinu u kojoj uvek ima viška istorije", rekao je Ćirilov.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović rekao je da je smrt Todorovića "ogroman gubitak i za našu kinematografiju i za pozorište i za porodicu i kulturu".

Ono što je radio 80-tih godina sa svim najpoznatijim rediteljima sa ovih prostora: Goranom Markovićem, Goranom Paskaljevićem, Emirom Kusturicom, Šijanom, Baletićem, Duškom Kovačevićem... je ono po čemu se naša kinematografija prepoznaje kada se osvrnete šta je naša kinematografija bila u 20. veku, rekao je Zelenović Tanjugu.

"Ono što je meni zanimljivo je da se replike iz tih filmova u kojima je igrao i danas se mogu čuti u svakodnevnom govoru i to govori da Bora Todorović nije bio glumac klišea. Sve su njegove uloge veoma raznovrsne i osobene na svoj načim i to je dokaz njegovog ogromnog glumačkog talenta koji je Bora posedovao. Ogroman je gubitak za sve nas", zaključio je on.