Dan pobede nad fašizmom

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas je, povodom 9. maja - Dana pobede nad fašizmom, položio venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali.

Nikolić je u spomen-knjigu napisao: "Naša zahvalnost za slobodu Srbije i pobedu nad fašizmom koju ste izvojevali svojom krvlju je večita. Današnju Srbiju vodimo tako da njena sloboda više nikada ne traži krv njene dece. Hvala."

Nikolić je položio venac, uz vojne počasti Garde Vojske Srbije i u pratnji ministra odbrane Bratislava Gašića i načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića. 

Dan pobede nad fašizmom obeležen je centralnom državnom ceremonijom na Groblju oslobodilaca Beograda, a u ime Vlade Srbije venac je položio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

On je poručio da je predugo Srbija bila skromna kada je govorila o svojoj ulozi u velikoj pobedi, ali i podvukao da je naša zemlja 9. maja 1945. uzela ulaznicu i tapiju da bude deo Evrope.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali čestitao je Beograđanima Dan pobede nad fašizmom, 9. maj, saopštila je Gradska uprava Grada Beograda.

"Danas kada slavimo Dan pobede nad fašizmom sa ponosom se sećamo uloge Srbije u antifašističkoj koaliciji i našeg doprinosa velikoj pobedi čovečanstva nad nacizmom. U Beogradu, gradu-heroju koji je razaran i uništavan, u toj borbi život je dalo hiljade rodoljuba i antifašista", navodi se u čestitki.

Zamenik gradonačelnik Novog Sada Borko Ilić i predstavnici Gradskog odbora Saveza udruženja boraca NOR-a, Vojske Srbije i Organizacije Rezervnih vojnih starešina Novog Sada, položili su vence na Spomen-obeležje poginulim borcima NOR-a.

"Danas slavimo dan velike pobede nad fašizmom i nacizmom, koji nikada ne smemo da zaboravimo, kao ni one koji su svoj život dali za slobodu u Drugom svetskom ratu", rekao je Ilić.

On je istakao da na nama ostaje da se sećamo onih koji su dali život za slom najvećeg zla koje je zadesilo svet. Zamenik gradonačelnika Novog Sada položio je venac i na Spomenik Novosadskom partizanskom odredu na Čeneju.

U Parku heroja u Nišu, povodom Dana pobede nad fašizmom, položeni su venci i otkrivene biste narodnih heroja. 

Dan pobede nad fašizmom u Kruševcu tradicionalno je obeležen polaganjem cveća na humke Spomen-kompleksa "Slobodište", posvećenog žrtvama rata, i na Spomenik borcima Crvene armije kraj Rasine.

Ceremoniji su prisustvovale delegacije Grada, Vojske Srbije, udruženja boraca i srpsko-ruskog prijateljstva. Kod spomenika crvenoarmejcima održan je i kulturno-umetnički program.

Polaganjem venaca i crvenih ruža na Spomenik partizanima u Aleji nosilaca "Partizanske spomenice" na Gradskom groblju i Spomen kosturnicu 1.170 poginuli oficira i boraca Crvene Armije sa oslobađanje ovog dela Srbije, u Jagodini je obeležen Dan pobede nad fašizmom.

Ispred Ruske Federacije venac je položio drugi sekretar Ambasade Ruske federacije u Beogradu Vladimir Generalov, a vence su položile i delegacije boraca iz Drugog svetskog rata, Skupštine grada i učesnika ratova 1990.- 1999. godine, Rusko-srpski odred za humanitarno razminiranje.

"Ovo je veliki datum, kada se završio veliki, krvavi rat koji je uzeo milione ljudi. Oni su poginuli da bi fašizam umro", rekao je Generalov na Spomen kosturnici posle polaganja venca.

U znak sećanja na 9. maj 1945.

Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 9. maj 1945. godine, kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju.

U Berlinu je nešto posle ponoći 8. maja, odnosno prvih minuta 9. maja 1945. godine, potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke.

U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.

Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa još nekoliko dana davali otpor, između ostalih i u Jugoslaviji (do 15. maja).

U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika, a poginulo je između 55 i 60 miliona ljudi, a njih oko 35 miliona je ranjeno.

Tačni podaci o žrtvama, posebno na području nekadašnje Jugoslavije, nikada nisu utvrđeni.

Državna komisija SFRJ objavila je svojevremeno podatak da je poginulo ukupno 1.706.000 ljudi, među kojima nešto više od 300.000 boraca.

Deveti maj se obeležava i kao Dan Evrope, jer je na taj dan 1950. godine tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Rober Šuman postavio temelje za stvaranje ujedinjene Evrope.

Pre 64 godine, neposredno posle Drugog svetskog rata, u vreme kada je još vladalo duboko nepoverenje između vekovnih neprijatelja Francuske i Nemačke, Šuman je objavio dokument koji će ostati zapamćen kao "Šumanova deklaracija", u kojem je predložio formiranje neke vrste evropske federacije, kao sredstva za očuvanje mira.

Šumanov plan se danas smatra začetkom procesa evropskih integracija, a Šuman ocem današnje Evropske unije.

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc poručio je da je ujedinjena Evropa danas svetionik mira i nade. Ove godine obeležavaju se dve značajne godišnjice: stogodišnjica Prvog svetskog rata i 10 godina od istorijskog proširenja Unije

Oba jubileja, kaže Šulc, podsećaju na to koliko je integracija Evrope promenila evropski kontinent na bolje.

O budućnosti starog kontinenta i Unije, na skupu u Firenci govorio je i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. Kaže da je Evropi potreban novi konsenzus i vođstvo na nacionalnom nivou i da je za vlade na Starom kontinentu u interesu da postoji nezavisna institucija poput Evropske komisije.