Rehabilitovana kraljica Marija

Sud je na ročištu u Palati pravde u Beogradu ocenio da je Ukazom Predsedništva Prezidijuma Federativne Narodne Republike Jugoslavije kraljica Marija iz političkih i ideoloških razloga bila lišena ljudskih prava poput prava na glas, imovinu i državljanstvo.

Marija je bila rumunska princeza, praunuka engleske kraljice Viktorije, a udajom za Aleksandra Karađorđevića postala je jugoslovenska kraljica i kraljica majka. U narodu je ostala upamćena kao skromna, neposredna i humana vladarka.

Rođena je 1900. godine u Nemačkoj, a školovala se u Rumuniji i Engleskoj. Sa Aleksandrom Prvim Karađorđevićem, kraljem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, venčala se 1922. godine u Sabornoj crkvi.

Mlada kraljica se, sa balkona, prvi put obratila srpskom narodu rečima: "Ja vam od srca blagodarim!" Tada je, kažu, počelo njeno obožavanje.

Momčilo Pavlović sa Instituta za savremenu istoriju kaže da se kraljica Marija posle venčanja uključila u društveni život kraljevine. Današnji Institut za onkologiju i Klinički centar, Dečji centar u Tiršovoj ulici, Dečja bolnica, duguju joj zahvalnost.

Potpomagala je siromašnu decu, naročito siromašne devojke.

"Ona je organizovala razne zadruge gde je devojke podučavala određenim zanatima, krojačkom i nekom drugom i kasnije su te siromašne devojke nalazile posao", kaže Pavlović.

Od lične imovine posedovala je dvorac u Miločeru, kuću i odmaralište u Sloveniji. Bila je moderna kraljica koja je, između ostalog, bila i prva žena koja je vozila automobil.

Sa kraljem Aleksandrom imala je tri sina - Petra, Tomislava i Andreja. Posle atentata na kralja 1934. u Marselju, Marija se sa dvojicom mlađih sinova povukla u Englesku, a Petra Drugog ostavila je u Beogradu sa namesništvom.

"Nije se mešala u politiku i u narodu je ostala upamćena kao čestita kraljica. Tokom rata nije stala ni na jednu ni na drugu stranu. Ali je poznat njen humanitarni rad preko Crvenog krsta i drugih organizacija putem kojih je slala pomoć jugoslovenskim zarobljenicima", kaže Pavlović.

Ukazom iz 1947. kraljevskoj porodici je oduzeto državljanstvo i sva imovina. Skupština je pre 13 godina tu odluku ukinula.

Kraljica Marija Karađorđević preminula je u snu 22. juna 1961. godine, u svom stanu u Londonu. Sahranjena je u Vindzoru, na privatnom groblju Frogmor, blizu groba svoje prabake, engleske kraljice Viktorije.

"Umrla je kao siromašna iako je iz bogate rumunske porodice. Ona je dobila dobar miraz, kako se govorilo, i od tog miraza je u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji podigla neke objekte na svoje ime. Umrla je u Londonu prodajući lični nakit", navodi Pavlović.

Prošle godine zemni ostaci kraljice Marije preneti su u Srbiju, i ona je 26. maja sahranjena na Oplencu, gde počiva pored sina, kralja Petra Drugog i snahe, kraljice Aleksandre.