Maćehinski prema maternjem jeziku

Za obradu Ane Karenjine generacija šabačkih farmaceuta imaće dovoljno časova. Međutim, pitanje je da li će je čitati i naredna generacija farmaceuta i medicinskih sestara, jer će, umesto tri, imati dva časa srpskog jezika nedeljno. O tome je Medicinska škola u Šapcu nedavno obavestila resorno Ministartstvo.

"Ako ih nismo ukorenili jezikom, onda im nismo izgradili identitet, a onda smo u velikom problemu. Možda jednoj medicinskoj sestri nije potreban veći broj časova, ali Srbiji jeste", smatra profesorka Tatjana Jovanović iz šabačke Medicinske škole.

U zemljama u okruženju, broj časova u stručnim školama dva puta je veći.

Predsednik Društva za srpski jezik i književnost, profesor Aleksandar Milanović, smatra da nema dovoljno nacionalno jasno izražene svesti u odgovarajućim institucijama.

"To je stanje koje preti da stvori takvu duhovnu klimu da ćemo dobijati potpuno nepismene generacije, iz te njihove nepismenosti proizilaziće i sve njihove druge rupe u kulturi", kaže profesor Milanović.

"Ako se u srednjoj školi ne bude radio jezik, onda ste vi zapravo ukinuli nešto što se zapravo jedini put čulo u životu u osnovnoj školi i sad se neće čuti nikako", podseća profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, Miloš Kovačević.

Ništa bolji status nije ni u osnovnoj školi, četiri - pet časova nedeljno. Dvostruko manje nego, na primer, u Francuskoj. Upravo u Evropi u gotovo svim zemljama maternji jezici imaju povlašćeni status i po načinu na koji se predaju i po broju časova.

"Hitno treba povećati fond časova iz maternjeg jezika. Najmanje šest u prva četiri razreda i najmanje pet u višim razredima osnovne škole gimnazije. To je minimum, to nije maksimum", navodi profesor Učiteljskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovanović.

Sa smanjenjem fonda časova i određen broj profesora ostaje bez posla. Od zaštite radnih mesta, ali pre svega jezika i pismenosti, kažu profesori srpskog jezika, ne odustaju. Obratiće se Društvu za srpski jezik, a potom novom ministru prosvete i vladi.