Nepoštovanje volje zadužbinara

Zadužbinarstvo u Srbiji razvilo se posle Prvog svetskog rata. Motivi su uglavnom bili plemeniti, naročito u slučajevima kada Zadužbinari nisu imali potomke. Posle Drugog svetskog rata često se nije poštovala volja zadužbinara, imovinu je oduzimala država, a zadužbinama se menjala namena.

Da li su se Usvajanjem zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju stvorili uslovi za povratak te imovine?

Opštenarodna, a kasnije društvena imovina postala je i zadužbina Bogdana Dunđerskog, srpskog velikoposednika čije poljoprivredno zemljište prve klase, ergelu konja, kuće, dvorac, crkvu i danas koristi "Poljoprivredni kombinat Bečej".

"Bogdan Dunđerski je interesantna istorijska ličnost zato što je doživeo dve nacionalizacije. Njega je prvo nacionalizovao dvadesetih godina Kralj Aleksandar koji mu je oduzeo veliki kompleks zemljišta, a nakon njegove smrti i njegovo imanje koje je zaveštao Matici srpskoj je takođe nacionalizovano", kaže Ljubiša Nikolin, autor knjige "Stalež Dunđerski".

Testamentom koji je napisao tri godine pre smrti, Bogdan Dunđerski je, pored nepokretne imovine, Matici Srpskoj ostavio novac, obveznice, hartije od vrednosti, umetnine.

"Matica Srpska je imala zadatak i obavezu, povereno joj je u tom testamentu da osnuje zadužbinu Dunđerski i da ta sredstva nameni u osnivanje Akademije za poljoprivredu i školovanje pitomaca u toj Akademiji", kaže upravnik "Matice Srpske" Jelena Veselinov.

"Matica Srpska" upravljala je imovinom sve do agrarne reforme 1948. godine. Kada su se stekli uslovi, obnovila je i rad zadužbine. Važeći zakon predviđa da se zadužbine mogu vratiti, ali samo one koje imaju kontinuitet u radu.

Direktor Agencije za Restituciju Strahinja Sekulić kaže da do sada imamo samo jednu zadužbinu kojoj smo vratili imovinu ili deo imovine, a to je zadužbina "Nikole Spasića" koja nikada nije prestala da radi.

"Nažalost, sve ostale zadužbine ili većine njih imaju prekid u radu", kaže Sekulić.

Kako bi se stekli uslovi i izbegle zloupotrebe prilikom vraćanja imovine, ne samo zadužbinama, već i raznim udruženjima i komorama, zakon mora da se promeni, kažu u agenciji.

"Srbija ima definitivno mnogo više imovine nego što ima para u budžetu. Republika može uvek umesto jedne imovine dati drugu vrstu imovine što je za Republiku sigurno mnogo jednostavnije nego da izdaje obveznice na 20 godina. Dve milijarde u republičkom budžetu ne postoje", kaže Stefan Samardžić sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

Izmene važećeg zakona o vraćanju imovine u delu koji se odnosi na uvođenje supstitucije očekuju se do kraja godine.