Kako zaštititi učenike u školama

Tuča u školi u Novom Pazaru u kojoj je učenik povređen nožem ponovo pokreće pitanje bezbednosti učenika. Na meti huligana često je i školska imovina. U školu u Jazovniku huligani su napravili štetu od 200.000 dinara. Da bi poboljšale bezbednost, mnoge škole pojačavaju obezbeđenje i postavljaju najsavremenije tehničke uređaje.

Zemunska gimnazija na obodu je parka, bez dvorišne ograde. Upadi učenika drugih škola i slučajnih prolaznika bili su svakodnevna briga. Uvođenjem elektronskih kartica za ulazak u zgradu - mnogo toga se, kažu, promenilo.

Direktor Zemunske gimnazije Miloš Bjelanović kaže da se za protekle tri godine nisu imali nijedan neželjeni upad u školu.

"Sve neželjene goste smo ostavili tamo gde im je mesto, a ne u gimnaziji. I niz drugih pozitivnih rezultata smo uočili za ove tri godine. Jedan od najznačajnijih je smanjenje izostanaka učenika", rekao je Bjelanović.

Pojedine škole, u dogovoru sa roditeljima, odlučuju se za pojačano obezbeđenje koje sami plaćaju. U Novom Sadu, u kome je povećan broj policajaca, razmatra se i predlog da se škole zaključavaju.

U Prokuplju srednjoškolci, tehničari sami su montirali video-nadzor. Od tada je, kažu, atmosfera u školi bolja i lakše se radi.

"Sad u školi možete čuti tišinu kad je čas u toku, hodnici su prazni. To ranije nije bilo tako. Ne kažem da je to samo zbog video-nadzora, ali delom i zbog toga", kaže Miodrag Đurović iz Tehničke škole "15. maj" u Prokuplju.

U Čačku, budući medicinski radnici pre belih mantila, nosiće crvene uniforme. Da će se tako poboljšati bezbednost, saglasni su i đaci i zaposleni.

"Svi učenici koju nose radnu odeću, to su učenici naše škole. Ako osobe uđu bez radne odeće, odmah znamo da nije naš učenik i preduzimamo mere legitimisanja", rekao je Milorad Blagojević iz Medicinske škole u Čačku.

Nadležni podsećaju da su na duže staze - prevencija i razvijanje svesti kod dece da nasilje nije dobro - najbitiniji.

Koordinator jedinice za prevenciju nasilja Biljana Lajović objašnjava da ako se radi preventivno sa detetom koje ima devet, deset ili jedanaest godina, onda postoji šansa da se ono, kada bude imalo 14 godina, ponaša onako kako mi želimo.

"Ako samo primenjujemo samo kotrolu i represiju - onda mi radimo na strahu, a nije poenta da se radi na tome da se mi bojimo kontrole, nego da autentično iz sebe ne želimo da nanesemo zlo. To je suština", istakla je Lajovićeva.

Do te suštine je dug i težak put na kojem su upornost i uključivanje porodice i šire zajednice - neophodni.