Pravda, zavisi gde živite

Odluke srpskih sudova u istim ili sličnim predmetima nisu uvek ujednačene. Zato ono što možete dokazati pred jednim, ne možete i pred drugim sudom. Stručnjaci tvrde da je to posledica loše saradnje među sudovima i umanjenja uloge Vrhovnog kasacionog suda.

Pravda je za jedne dostižna, dok za druge ne postoji - tako misle zaposleni u "Želenicama Srbije", uglavnom mašinovođe, koji već godinama traže da im se isplati uvećana naknada za smenski rad.

To što je zakonom propisano da se ona poveća sa četiri na 26 odsto ne važi za sve sudove u Srbiji.

Njih oko 400, koji su se žalili apelacionim sudovima u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, dobili su presude u svoju korist, ali oko 600 njihovih kolega, o čijim predmetima odlučuje Apelacioni sud u Beogradu, nisu te sreće.

"Apelacioni sud ima stav da se ne radi o smenskom radu i radu u smenama, već o preraspodeli radnog vremena. Iako smo mi pokušali da to sredimo jednom Ustavnom žalbom koja je prihvaćena od strane Ustavnog suda, Apelacioni sud u Beogradu i dalje donosi suprotne odluke i jedini on ne priznaje to pravo", rekao je advokat Milan Petrović.

U Apelacionom sudu u Beogradu, međutim, tvrde da je Ustavni sud prihvatio i njihovu odluku.

"Tačno je da ostali Apelacioni sudovi zauzimaju u odnosu na istu pravnu situaciju suprotan stav. Međutim, pošto je u međuvremenu doneto više odluka Ustavnog suda kojima je potvrđeno da zaposleni nemaju pravo na uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada, ostalo je da ostali apelacioni sudovi usaglase stav sa odlukama Ustavnog suda", navodi se u saopštenju.

Takva neujednačena sudska praksa, u predmetima koji su i pravno i činjenično isti, posledica je neefikanse mreže sudova, tvrde upućeni.

"Bilo bi daleko bolje da postoji samo jedan apelacioni sud za celu Srbiju, znači jedno područje apelacije za celu Srbiju, uz mogućnost da postoje odeljenja tog suda", kaže profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić.

"Kada bi moglo da se dolazi što više do Vrhovnog kasacionog suda, onda bi sudije u aplecionim sudovima mnogo više vodile računa o tome kako će to da se razreši, odnosno šta kaže Viši kasacioni sud u tim stvarima", kaže Zoran Jevrić iz Advokatske komore Srbije.

U parničnim postupcima, u istim predmetima, odluke moraju biti iste ili slične. Međutim, kada su u pitanju ista krivična dela sudske odluke ne mogu uvek biti identične, objašnjavaju oni koji ih donose. Neujednačenost se, kažu, najčešće prepoznaje u visini kazne.

"Svako krivično delo je jako posebno i specifično u datom vremenu i prostoru, ne samo po njegovom izvršiocu nego i po žrtvi, po oštećenima prema kojima se krivična dela vrše", rekao je sudija Vrhovnog kasacionog suda Vesko Krstajić.

To što se sudske odluke razlikuju od suda do suda, otežava posao i advokaturi.

"Mi nemamo predvidljivost. Jer kada bi mi znali kako će postupati bilo da je apelacioni sud u Nišu, Beogradu, Novom Sadu ili Kragujevcu, ako na isti način postupaju, mi bi imali predvidljivost", kaže Zoran Jevrić.

Da se ipak ne sedi skrštenih ruku i da se radi na boljoj saradnji i usklađenijoj praksi, pokazuje i Pravilnik četiri apelaciona suda.

Pravilnik predviđa da se četiri puta godišnje održavaju sednice suda i da se na njima diskutuje o primeni prava. Ako nema saglasnosti, Pravilnik predviđa da se od Vrhovnog kasacionog suda traži da zauzme stav.