Od stresa do depresije

Depresija - savremena bolest čovečanstva, kako procenjuje Svetska zdravstvena organizacija, do kraja ove decenije biće vodeći faktor obolevanja u razvijenim zemljama. I u Srbiji, psihički poremećaji su među vodećim poremećajima zdravlja i, na tom polju, već se pali crvena lampica. S druge strane, dok se u svetu povećava broj onih koji zbog psihičkih problema odlaze u prevremenu penziju, u Srbiji se smanjuje.

U Srbiji su, do pre desetak godina, psihička oboljenja bila druga po ozbiljnosti, kod svake šeste osobe, koja je otišla u invalidsku penziju, razlog su mentalne bolesti.

Danas, svaki deseti po osnovu duševnih poremećaja ode u prevremenu penziju. Razlog tome je povećanje broja kardivaskularnih oboljenja i tumora, ali i promena propisa.

Direktor Sektora za medicinsko veštačenje Fonda PIO Aleksandar Milošević kaže da je broj invalidskih penzija posle zakona iz 2003. godine u opadanju.

"Zakon iz 2003. je doveo do toga da se radna sposobnost ne ceni samo prema poslu koji neko obavlja, već prema opštoj radnoj sposobnosti. Veštačenja su se promenila u smislu primenjivanja novih kriterijuma, a samim tim broj invalidskih penzionera je od 2003. godine u konstantnom opadanju", objasnio je Milošević.

Veštačenjem su, kažu, izbegnute sve zloupotrebe. Najčešći duševni poremećaji koji dovode do potpunog gubitka radne i funkcionalne sposobnosti su teške depresije, bipolarni poremećaji, šizofrenija, potom poremećaji ličnosti, psihoze.

Postavlja se pitanje - da li je teško proceniti da li je neko funkcionalno i radno sposoban?

"Tu se aršini malo razlikuju da li je neko sposoban ili nije sposoban, ali i te kako postoji problem da takvi ljudi rade na nekom poslu, da budu konzistentni na tom poslu jer oni sami po sebi su konfliktni, agresivni", rekao je dr Vladimir Diligenski, direktor Bolnice za psihijatriju "Dr Dragiša Mišović".

Prema njegovim rečima, ne pati samo pacijent nego i okolina.

Stresovi, strepnja od neizvesnosti, gubitak posla ili nemogućnost zaposlenja, genetska predispozicija, najčešći su uzročnici depresije, na koje niko ne može biti imun.

Dr Vojka Erceg Nešković, neuropsihijatar u KBC "Dr Dragiša Mišović", kaže da niko ne može da predvidi kada će mu se desiti tako nešto.

"Čovek može na razne stresove da reaguje adekvatno, a da onda na neki manji bude deklasirajući, pa da se razvije depresija. To da li će to da se desi ranije ili kasnije zavisi od njihovih predispozicija", rekla je Nešković.

Prema njenim rečima, čovek treba da nauči da svaki momenat treba da iskoristi za opuštanje i da se ne angažuje previše.

Prvi simptomi depresije najčešće su nesanica, uznemirenost, jutarnji umor, napetost, gubitak perspektive. Budući da taj poremećaj nije ni malo bezazlen, posetu lekaru ne bi trebalo odlagati.