Kazne van zatvora, interes društva i osuđenih

Svaki zatvorenik Srbiju košta dnevno oko 17 evra, Međutim, jačanje primene alternativnih sankcija omogućiće značajne uštede i otvoriti šansu za uspešnu rehabilitaciju. Nedavno je na Zlatiboru održana obuka poverenika, koji će biti zaduženi za realizaciju ovakvog vida kaznene politike.

U Srbiji trenutno ima 11 Kancelarija za alternativne sankcije, a do kraja godine planirano je otvaranje i novih kancelarija, koje će praktično biti pri svim višim sudovima.

U zemljama EU alternativne sankcije stvaraju velike uštede u državnim budžetima.

"U Engleskoj i Velsu zatvorenik državu godišnje košta 50.000 evra, dok su troškovi alternativnih sankcija niži od 2000 evra. Razlika je očigledna", kaže Rodžer Mek Garva, vođa tima EU na projektu "Jačanje sistema alternativnih sankcija u Srbiji".

Osim ušteda u budžetu, društvo ima koristi od osuđenika koji obavljaju poslove od javnog interesa. Sa druge strane ti ljudi koji su se ogrešili o zakon, imaju šansu i za zaposlenje.

Milan Stevović, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija kaže da se poslodavci sve više interesuju za ta lica, koja su kod njih radila u javnom interesu.

"Pokazali su se kao odgovorni i dobri radnici i verovatno će biti i zahteva i za zapošljavanje takvih lica. To je ona prava stvar o kojoj mi govorimo, to je deo rehabilitacije ljudi", kaže Stevović.

Posebnu ulogu u sistemu alternativnih sankcija imaju poverenici, koji će biti zaduženi da prate izvršenje kazne.

"I pomoći osuđeniku na ovaj način da odgovori za krivično delo koje je učinio i pomoći mu da se više nikada ne vrati na taj put", kaže poverenik Kancelarije za alternativne sankcije u Nišu Milena Mirić.

Načelnik Odeljenja za tretman i alternativne sankcije Dušanka Garić kaže da kazna ispunjava svoju svrhu.

"Poznato je da samo zatvorska kazna, kao kazna,  ne samo da je skupa, nego prosto nekad nanese više štete i pojedincu i društvu", kaže Garićeva.

U srpskim zatvorima trenutno boravi 10.200 lica, dok je alternativnim sankcijama obuhvaćeno oko 500 pravosnažno osuđenih.

Prema zacrtanoj strategiji Srbija bi u narednih pet godina, trebalo da se na ovom polju prilagodi EU, u kojoj je 70 odsto osuđenih obuhvaćeno alternativnim sankcijama.