Predmeti u fiokama, problemi na stolu

Kao najveći problem srpskog pravosuđa često se podvlači neefikasnost - dugi procesi, veliki broj starih predmeta i sve češće zastarevanje. Do rešenja problema krenulo se od utvrđivanja krivca. Dok predstavnici izvršne vlasti optužuju sudije i traže da se utvrdi njihova odgovrnost, sudije krive lošu sudsku mrežu i nejednaku opterećenost predmetima.

Poslednjih godina u izveštajima srpskih sudova ponavlja se broj od tri miliona starih predmeta. Nadležni taj podatak ne vide kao alarmantan. Objašnjavaju - milion i po su izvršni predmeti, pre svega za komunalne usluge, a veliki broj je i prekršajnih, koji i najbrže zastarevaju.

Predsednik Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević kaže da je stara mreža sudova dovela do neravnomerne opterećenosti sudija.

"U drugom opštinskom sudu u Beogradu istražni sudija godišnje zaduži preko 1.000 predmeta. Ukoliko sudiju neko prozove za zastareli predmet, mora mu se pružiti mogućnost da on da svoju odbranu i objasni zašto je došlo do zastarelosti", kaže Milojević.

Da li je sudija nesavesno radio, utvrđuje Visoki savet sudstva. Tako je disciplinskom tužiocu 2010. stiglo 59 pritužbi, 2011 - 169, a poslednje dve godine po oko 500. Od toga je pokrenuto 15 postupaka, ostali su odbačeni kao neosnovani, a ishod je dvoje razrešenih sudija i četvoro sa umanjenim platama.

Nesavesni treba da odgovaraju, ali Društvo sudija upozorava da to ne sme ugroziti sudijsku nezavisnost.

"Kada vi imate sudiju koji je opterećen ogromnim brojem predmeta, pa sudiju od koga se zahteva da što pre uradi što više, kao na fabričkoj traci, u prvi mah građani će da klimaju glavom i kažu da, da, tako i treba, a kada bi se ti isti građani našli pred sudijom koji je pritisnut da uradi što pre, što više pa još i onako kako je čuo u novinama da treba da uradi, onda bi postali svesni da je to pritisak na sudiju", kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

Pravnici ne isključuju mogućnost da sudije neke predmete drže u fiokama, pa krivci nikada ne odgovaraju.

Profesor Krivično-procesnog prava Milan Škulić kaže da može biti viša sila - ako je neko dugo u bekstvu, nije dostupan organima, ne može kazna da se izvrši i da se kako treba završi krivični postupak.

"Nekada neki dokazi nisu dostupni i nekda treba mnogo vremena za otkrivanje krivičnog dela, nekada može biti plod neefikasnog nesavesnog rada što je dosta ređi slučaj", kaže Škulić.

Period zastarevanja je uglavnom dvostruko duži od maksimalne zaprećene kazne, a najviše 25 godina.