Stentovi samo za hitne slučajeve

Isporuku sočiva iščekuju 22 zdravstvena centra u Srbiji, kako bi posle pauze od četiri meseca mogle da se rade operacije katarakte na koje čeka 25.000 ljudi. I zalihe stentova su pri kraju u mnogim klinikama, pa se operacije se odlažu, jer ovog ugradnog materijala ima samo za hitne slučajeve.

Direktor Kliničkog centra Srbije Miljko Ristić rekao je da ni jednog trenutka nije bilo  prekida ugradnje stentova, ali da se zbog njihovog nedostatka rade samo hitni slučajevi.

"Činjenica je da je količina stentova koju mi posedujemo drastično smanjena, tako da je ta količina ostavljena za hitne slučajeve. U bilo koje doba dana i noći, taj hitan pacijent neće biti vraćen ili poslat u drugu ustanovu da se leči na neki drugi način", kaže Ristić.

Prema njegovim rečima, operacija je odložena za otprilike 150 pacijenata koji su imali ranije zakazanu proceduru prijema i predviđenu proceduru ugradnje stentova.

"To su hronični slučajevi i pomeranje termina njima neće remetiti zdravlje. Situacija je sada dobila pozitivan tok, stentovi su 4. jula odobreni za nabavku i čeka se realizacija", kaže Ristić.

Direktor KCS ističe da Klinički centar ne može mnogo da utiče, zato što je to nabavka koja se vrši preko Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

"Kada smo došli u situaciju da se broj stentova smanjio, mi smo napisali hitnu nabavku preko sredstava KCS, nabavka je urađena, stentovi su potrošeni, tako da je taj vakum pokriven. Činjenica je da za hitnog pacijenta nikada nije bilo da nema stenta", kaže Miljko Ristić.

Ristić navodi da je otprilike ista priča i sa sočivima i da je reč o velikom tenderu koji raspisuje Fond zrdavstvenog osiguranjnja, a da su godišnje potrebe za 25.000 pacijenata.

"Klinički centar može da operiše oko pet hiljada. Čekali smo da se tender realizuje i Klinički centar je dobio do kraja godine oko 3.500 sočiva, što je nešto malo više od potreba, ali činjenica je da je i tu bio zastoj u sprovođenju ove procedure, u ugradnji sočiva", objašnjava direktor KCS.

Što se tiče nestašice materijala i lekova, Ristić kaže da je tu bilo zastoja ali da oni nisu remetili redovni rad.

"Klinički centar je tercijarna ustanova, gde dolaze najteži pacijenti i kod njih se primenjuje terapija koja nije uobičajena u standardnim procedurama. Mi ne možemo te lekove koji nisu predviđeni na pozitivnim listama da držimo u magacinu u rezervama, jer to opterećuje finansijsko poslovanje Kliničkog centra", kaže Miljko Ristić.

Kako je istakao, potrebno je "nedozvoljeno" mnogo vremena da se nabavi potreban lek, ali da su takvi propisi.

"Potrebno je da konzilijum koji je indikovao terapiju lekom koji nije na listi donese odluku da li je taj lek stvarno jedini koji može da pomogne. Tada krećete u proces javnih nabavki koji traje dva do tri meseca što stvara nervozu kod pacijenata, ali sistem je za sada takav, možda spor i glomazan", ističe Ristić.

Na kardiohirurgiji gotovo da nema liste čekanje, pacijent kojem je ugrađena veštačka pumpa je dobro, a sve je spremno i za transplatanciju srca.

"Mi smo se stvarno pripremili za transplantaciju srca, stvarno je veliki napor što se tiče edukacije, nabavke opreme. Ne možemo da se žalimo, sve je spremno imamo i pacijenta koji čeka već dva i po meseca na svoju transplantaciju i kada se donor pojavi mi ćemo to uraditi", kaže Ristić.

Direktor KCS najavio je da će ta ustanova u narednom periodu pokušati da smanji liste čekanja u granama gde su one najduže, a to je ortopedija i oftalmologija. Na kardiohirurgiji nema lista čekanja više, a planu je i sprovođenje novih tehnologija, što se pre svega odnosi na transplataciju pluća na grudnoj hirurgiji.