Pusta sela Srbije

U srpskim selima napušteno je više od 50 hiljada kuća, a tek svako osmo selo ne beleži pad stanovnika, podaci su Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Mnogima koji su ostali na imanju, za pristojan život nedostaju infrastrukura i posao. Više brakova i dece, ukrupnjavanje poseda i oživljavanje zadruga dobri su koraci da se zaustavi propadanje sela.

Oni koji su ostali na selu, kažu da se prazne kuće i avlije jer ljudi neće da rade, a hoće lepo da žive. Oko 1.000 srpskih sela ostalo je sa manje od 100 stanovnika.

U selima, naročito onim daleko od grada, žive uglavnom stari. A veliki broj mladih, između 35 i 40 godina, nije zasnovao porodicu. Bez vrtića i doma kulture je više od 3.000 sela. Svoju poštu nema 2.000 mesta, a njih 5.000 nema asfaltirane puteve.

Da blizina grada nije presudna da selo ne ostane prazno pokazuje i primer zaseoka Pećine, u selu Ripanj, koje je od centra Beograda udaljeno samo 25 kilometara. Iako imaju plodnu zemlju, puteve, ulična svetla, školu, poštu, mladi iz ovog mesta radije odlaze da žive sa one strane Avale.

Za Ripanj kažu ni većeg sela - ni manje seljaka. Kuće i imanja na prodaju. U zaseoku Pećine više nema ni ljudi, ni stoke.

"Neće da rade osam sati, ima ih što nigde ne rade, nego malo mućkaju - tamo vamo. Kažu smrdi im na balegu, smrdi u kući. Kad si seljak, kad imaš stoku, ne možeš da budeš lepo obučen, kad si u opancima, gumenjašima", kaže Milivoje Marković iz Pećine.

Stanimirka Marković iz Pećine kaže da ko je otišao, on je napravio kuće i više neće da dolazi, a ostalo je samo nekoliko starih ljudi.

Za 15 do 20 godina procenjuje se, nestaće 1.200 sela, tj. svako četvrto. U onima koja se bore da opstanu gase se i zadruge, pa su seljaci neretko prepušteni sebi.

Agroekonomista Miladin Ševarli kaže da ako jedna zadruga pokriva dva sela, to znači da je 1.500 sela ostalo bez ekonomske organizacije, za ekonomsku, socijalnu, kulturnu i ekološku održivost tih područja.

"Mi pričamo u društvu da za jedno radno mesto treba 10.000 dolara. A zašto ne bi jednoj porodici na selu bilo dato 10 hiljada dolara da dobije osnovno stado - bilo to svinja, goveda, ovaca,  da bi mogli započeti proizvodnju", kaže Dragan Škorić, predsednik Odbora za selo SANU.

U selima je i oko 400 hiljada hektara neobrađenog zemljišta i hiljade praznih štala. Upućeni apeluju da se za ta mesta treba boriti jer čine oko 80 odsto teritorije Srbije i u njima još živi oko tri miliona ljudi.