Zapuštene brane i kanali

Svetski dan voda obeležava se širom sveta i kod nas već 22-gu godinu. Ne računajući posledice aflatoksina, šteta od suše za prošlu godinu je, prema podacima Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, veća od dve milijarde evra.

Iako su nam kukuruz i drugi popoljoprivredni proizvodi glavni izvozni aduti, u poslednjih trideset godina navodnjavanje je manje za dve trećine. I pored toga, ni u budžetu za 2013. godinu kao i prethodnih godina nisu obezbeđena sredstva za završetak davno započetih brana sa akumulacijama koje bi obezbedile snabdevanje vodom i navodnjavanje Kolubarskog i Topličkog okruga.

Na reci Toplici još od 1987. godine gradi se akumulacija Selova koja bi trebalo da obezbedi snabdevanje Kuršumlije, Blaca, Prokuplja, Merošine i delova Niša pitkom vodom, ali i odbranu od poplava, proizvodnju električne energije.

Predsednik Opštine Kuršumlija Radoljub Vidić ističe veliki značaj navodnjavanja plodnih oranica topličke i južnomoravske kotline.

"Svedoci smo veoma sušnih godina u poslednje vreme. Ne bismo morali da gledamo u nebo kada će da padne kiša i prinosi nam ne bi bili desetkovani kao što je sada redovna pojava u topličkom kraju", rekao je Vidić.

Do sada je uloženo 80 miliona dolara, ali je potrebno još toliko.

Brana Rovni kod Valjeva gradi se 15 godina, a do sada je uloženo 70 miliona dolara.

Vršilac dužnosti direktora JP "Kolubara" iz Valjeva Mija Marković ističe da "je ova akumulacija predviđena da spreči poplavne talase, da podigne biološki mimimum u Kolubari, da se podigne deo što se tiče poljoprivrede - navodnjavanje, odvodnjavanje i na taj način spremno dočekaju sušni periodi".

I tamo gde su izgrađeni kanali i sistemi za navodnjavanje, oni su u velikoj meri zapušteni.

"Imali smo 120 hiljada hektara sistema, sada imamo 30 hiljada. To znači da je dve trećine sistema uništeno zato što neko nije imao interes da ih održava", istakao je direktor Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi" Milan Dimkić.

U poslednjih 100 godina, 51 godina je bila sušna.

Prema rečima direktora Zavoda za hidrotehniku i melioracije Mileta Božića, samo 2000. godina zvanično ima karakter sušne godine.

"Samo na pet ratarskih kultura Srbija je pretrpela gubitak u odnosu na neku prosečnu godinu preko pola milijarde evra", rekao je Božić, i dodao da je "to je iznos kojim smo tada mogli da izgradimo 200 hiljada hektara sistema za irigaciju.

Prema njegovim rečima, kada bi na primer 30 hiljada hektara stavljeno pod irigacije, bilo bi otvoreno 10 hiljada radnih mesta.

"Čak i kad je godina kad ima dovoljno padavina, vi ne možete imati ozbiljnu prođu na svetskoj pijaci ako nemate takav sistem", istakao je on.

Kompanija "EL Dahra" ponudila je Srbiji kredit u iznosu od 300 miliona dolara za razvoj irigacija, a prvih 25 hiljada hektara trebalo bi da bude spremno do početka poljoprivredne sezone sledeće godine.

Kako se procenjuje, za snabdevanje vodom, za navodnjavanje i prečišćavanje voda u naseljenim mestima u Srbiji, u naredne dve do tri decenije potrebno je obezbediti 10 milijardi evra.