Učenje albanskog za bolje razumevanje

Za uspešnost svakog dijaloga, pa i onog između Beograda i Prištine neophodno je međusobno razumevanje, a osnova svega je jezik koji obe strane znaju. Albanski jezik uči se u kontinuitetu već 90 godina na Univerzitetu u Beogradu. Ta katedra jedina je u regionu i jedna od najboljih u Evropi. Trenutno na njoj studira oko 50 studenata.

Šta ih je privuklo tim studijama, kakva je njihova perspektiva kada ih završe i da li postoji reciprocitet na prištinskom Univerzitetu?

Studenti albanskog jezika ističu da su upisali te studije jer su baš to hteli a ne zbog neuspeha na nekom drugom smeru. Za takvu odluku je osim predzananja bila potrbna i hrabrost.

"Vrlo često sam imala neprijatne situacije čak i sa kolegama sa Filološkog fakultet, što je neobično, ali porodica me uglavnom podržava", ističe studentkinja Marija Popović.

Predrasude su neprijatne, ali ih prevazilaze jer gledaju dalje i šire. Politika je jedno, a kultura i njen narod su drugo, tvrde studenti albanskog jezika.

"Privukla me albanska kutura jer su komšijski narod o kome jako malo znam i onda sam odlučio da studiram ovo", objašnjava Filip Vukadinović.

"Ne možemo čitav život živeti u prošlosti, moramo da gledamo u budućnost i da je menjamo. Ono što je bilo ne može da se promeni nikad", kaže student Aleksandar Erac.

Sa znanjem albanskog lakše do posla 

Razlog više da se nađu ovde je i činjenica da albanolozi lakše nalaze posao.

"Oni mogu da nađu posao u državnim institucijama, ali i u nevladinim organizacijama i po ambasadama, tako da naši dobri studenti ne čekaju posao", naglašava viši lektor katedre za albanologiju Nailje Malja Imami.

Većina studenata albanologije se snalazi i u toku studija radeći honorarno jer za to postoje mogućnosti na primer u avionskim kompanijama i mesnim industrijama.

Tokom studija suretali su se sa studentima iz Tirane i Prištine.

"Oni imaju želju ali su možda u malo većem strahu. Možda jer nemaju katedru, nemaju predavače koji bi im omogućili da saznaju da ovde nije strašno doći, da nije strašno učiti naš jezik. Nemaju prilike da se susretnu sa srpskim jezikom i možda su u malo većem strahu", kaže Imami.

Na kosovskom prištinskom univerzitetu, katedre za srpski jezik i književnost za sada nema.

"Spremni da osnujemo katedru za Balkanologiju, Slavistiku ili za studije jezika i baštine jugoistočne Evrope. Agencija za akreditaciju nastave na Kosovu mora pre toga da odobri programe jer radimo prema akreditovanim programima. Mi imamo osoblje i predavače kako predviđa Statut", objašnjava rektor prištinskog univerziteta Ibrahim Gaši.

Na prošlogodišnjem naučnom skupu održanom na Filološkom fakultetu u Beogradu eminentni albanolozi iz čitave Evrope, zaključili su da je naša katedra jedna od najboljih i najrazvijenijih.