Ko su Romi iz koristi?

Od 2005. godine, Nacionalni savet romske manjine, u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i Ministarstvom prosvete, sprovodi akciju upisa romskih učenika u srednje škole i na faklutete. Zbog pogodnosti koje su tom akcijom omogućene Romima, sve više pripadnika drugih naroda menja svoj nacionalni identitet u romski, kažu u Nacionalnom savetu Roma.

Romski đaci koji polažu prijemni ispit dobijaju 30 bodova pri upisu, imaju mogućnost upisa željene škole, dobijanja stipendije i smeštaja u studentskim i đačkim domovima.

Pre dve godine 21-godišnja studentkinja farmacije M.M. iz Prokuplja opredelila se da svoju dotadašnju nacinalnost zameni romskom.

"Ja sam po nacionalnosti Srpkinja i pripadnik, dakle, većinskog naroda. Za određene beneficije sam saznala kroz lični rad, stoga sam se izjasnila kao pripadnik romske nacionalnosti. Stekla sam određene beneficije koje mi donose veliko olakšanje", objasnila je M.M.

U Romskom nacionalnom savetu ističu da većina svoj nacionalni identitet menja u romski uglavnom zbog koristi. Portparol Romskog nacionalnog saveta Ivan Vasić kaže da ih Savet mora prihvatiti kada dođu sa potvrdom da su Romi.

"Mi smo svesni da nisu Romi i svesni smo da će samo iskoristiti afirmativnu akciju, a sutra će prestati da budu Romi. Znači to su Romi za jednokratnu upotrebu. I oni sada predstavljaju problem", ističe Vasić.

Predsednik Nacionalnog saveta Roma Vitomir Mihajlović kaže da je cilj da se zaustavi ta "jednokratna" pripadnost romskoj nacionalnoj zajednici.

"Na taj način hoćemo da stvorimo prostor da što više pripadnika romske nacionalne zajednice bude upisano na fakultete", rekao je Mihajlović.

Predstavnici romske nacionalne zajednice pismenim putem obratiće se i službi zaštitnika građana.

Pravo na nacionalni identitet je subjektivno i svako može slobodno da se identifikuje sa nekom etničkom zajednicom, kaže zamenik zaštitnika građana Goran Bašić.

"Prosto to je moguće i izražava potrebu i osećanja ljudi. Međutim, ako je to predmet zloupotrebe i povod za menjanje tog identiteta jeste sticanje nekog koristoljublja, onda je to problem ne samo moralne prirode, već i problem na koji treba država da reaguje", objasnio je Bašić.

U Srbiji, prema poslednjem popisu iz 2011. godine, živi oko 150.000 pripadnika romske zajednice. Primena afirmativnih mera, namenjenih školovanju romske populacije, do sada se odnosila na 1.500 srednjoškolaca i više od 600 studenata.