Gutanje ćirilice

Digitalizacija jeste pretnja, ali neće dovesti do nestanka ćirilice, ocenjuju gosti emisije Oko i ističu da ćirilicu ne treba nametati, ali da je se ne treba ni stideti.

Lingvista Vlado Đukanović kaže da često grešimo kada kažemo da je ćirilica naša, ističući da cela severna Azija smatra da je ćirilica njihova. "Ćirilica nije nastala u dolini Morave, Lima ili Drine, nego negde u Moravskoj. Nije ćirilica nastala na prostoru gde danas žive Srbi, kao što ni latinica nije nastala u nemačkoj. Mi koristimo varijantu ćirilice koja se nekad koristila na slovenskim prostorima", kaže Đukanović.

"Ljudi misle da mi imamo jednu istu ćirilicu od vremena ameba do danas. Ovo danas je reformisana stara ćirilica, a uveo ju je Petar Veliki u Rusiji. Mi smo to preuzeli u vreme Vuka i od tada možemo da govorimo o nekakvoj srpskoj ćirilici. Sve pre toga su bile manje-više varijante ćirilice koje su različiti narodi koristili", objašnjava Đukanović.

Teatrolog Jovan Ćirilov ističe da ćirilica ne može da nestane, dodajući da bi ogroman procenat knjiga po našim bibliotekama postao nedostupan. Navodi da bi i Kinezi mogli da pređu na transkripciju, ali bi hiljade godina kulture ostale u zapećku.

Đirilov ističe da je dvoalfabetizam naša prednost i da neće potisnuti ćirilicu. Na pitanje zašto se onda stalno ustaje u njenu odbranu, jer se čini kao da stalno postoje napadi, Ćirilov kaže da je to zbog toga što živimo u moru latinice, pa moramo da se branimo.

Pisac Raša Popov kaže da firme često koriste latinice ili strane reči ističući to kao neku vrstu "tržišnog pomodarstva". "Toliko je tržišno pomodarstavo jako kod ljudi koji hoće da zarade pare. Tako postoji radnja kod 'Makđola', a publika je kriva, kupci, jer žele da kupe kod njega. Naš narod voli da bude Englez", ističe Popov.

Vlado Đukanović kaže da mi latinicu koristimo već šezdesetak godina paralelno sa ćirilicom.

"Do Drugog svetskog rata ljudi su se koristili isključivo ćirilicom. Nalet latinice kreće šezdesetih godina i do danas nisam čuo objašnjenje kako je moguće da posle toliko vekova korišćenja ćirilice, odnos sa latinicom dođe na pola-pola", kaže Đukanović.

Na pitanje da li će digitalizacija dovesti do toga da se svi okrenu engleskom alfabetu i da se tako potisne ćirilica, Raša Popov kaže: "Može da se desi, veliki svet fascinira naše ljude. Naši inženjeri, kada su počeli da koriste kompjuter, skovali su reč 'računar', ali ona je iščezla iz upotrebe, pristalice računara su izgubile bitku, svi to zovu kompjuter."

Vlado Đukanović smatra da to što poruke na mobilnom telefonu kucate na latinici ne mora da dovede do iščezavanja ćirilice.

"Bugari i Rusi pišu latinicom SMS poruke, iako u Rusiji možete da kupite telefon sa ruskom tastaturom, ali vi ne vidite da u Rusiji iščezava ćirilica, a ni u Bugarskoj. To vidite samo kod nas", navodi Đukanović.

Popov smatra da je za prodor latinice kriva i bivša država koja je na silu činjena "malo zajedničkijom" nego što jeste.

Komentarišući to što u Hrvatskoj neki govore da je ćirilica autohtono hrvatsko pismo, Đukanović kaže: "Ja bih im ćirilicu prepustio skroz, rekao bih: 'To je hrvatsko pismo' i oni bi shvatili da tu postoji neki problem i vratili bi je nama. Ako Hrvati koriste da je hrvatska, to ne može biti, jer to nije stvar autohtonog razvoja pisma u Hrvatskoj."

Ćirilov kaže da je važno da se ćirilica uči u školi, da se dokumenti pišu na ćirilici i da se neguje u javnom životu, ali da je ne treba nametati. Smatra da treba da postoji atmosfera slobode, ubeđivanja, učenja, prosvećivanja.

"Treba ostaviti na volju vlasniku firme hoće li je koristiti", kaže Ćirilov, dok Raša Popov ističe da nekada beleške hvata na latinici, ali romane piše na ćirilici i da se od 1962. godine potpisuje isključivo ćirilicom.

Vlado Đukanović ističe da se ništa ne može nametnuti. Sve počinje tako što deca uče ćirilicu u osnovnoj školi kao primarno pismo, dobro je što uče i latinicu. Država može da uradi nešto da potpomogne razvoj ćirilice, ali to se ne radi", navodi Đukanović.