Život bez dokumenata

Procenjuje se da bez ličnih dokumenata u Srbiji živi gotovo 20.000 ljudi. UNHCR upozorava da potencijalnih apatrida ima oko 6.500. Dopunama Zakona o vanparničnom postupku, građanima s pravne margine omogućeno je da na sudu dokažu identitet i upišu se u matične knjige, a desetak građana je već u postupku.

Zbog nepostojanja pisanog traga o sebi, ne mogu da se leče, školuju, glasaju. Sada imaju priliku da, u besplatnom sudskom postupku, uz dokaze i izjave dva svedoka, postanu pravno vidljivi građani Srbije.

Većina, koja se upiše u matičnu knjigu rođenih, rođendan će slaviti 1. januara. U nedostatku dokaza o datumu rođenja upisivaće se prvi dan u godini za koju se dokaže da su rođeni.

Šaćiri Maljić je u Srbiji pravno nevidljiv od 1999, kada je sa porodicom izbegao sa Kosova. Neko vreme je imao izbegličku legitimmaciju. Po njenom isticanju, često je imao problema sa policijom. Tek je prošle godine uspeo, u upravnom postupku, da se upiše u matičnu knjigu rođenih.

"Sa tim rođenim listom išao sam na opštinu Čukarica i dobio knjižicu i sad mogu da se lečim. Sad smo isto pisali druge žalbe da bih mogao da dobijem državljanstvo i kad dobijem državljanstvo onda ću najverovatnije dobiti ličnu kartu tako da mogu da se zaposlim, normalno da radim", priča Šaćiri Maljić.

Upisivanje u matičnu knjigu, međutim, nije garancija i za dobijanje državljanstva. Problem je sporni član Zakona o vanparničnom postupku koji predviđa da organ koji je nadležan da sprovede postupak za sticanje državljanastva Republike Srbije tj. Ministarstvo unutašnjih poslova, nije vezan pravosnažnim rešenjem o vremenu i mestu rođenja.

Policija može da naknadno proverava, da ne prizna rešenje suda o identitetu osobe i odbije zahtev za državljanstvo. U kancelariji zaštitnika građana veruju da problem može da bude prevaziđen u saradnji sa nadležnim ministarstvom.

Zamenik Zaštitnika građana Goran Bašić kaže da se može postaviti pitanje pred Ustavnim sudom. "Možemo reagovati, znači tražiti formalno od nadležnog ministarstva da izmeni ovaj član zakona", kaže Bašić.

Nevladine organizacije upozoravaju da se upis u knjige rođenih i dobijanje državljanstva mora ubrzati, kako ljudi sa margine ne bi godinama ostali u začaranom krugu administracije.

Pravnik u nevladinoj organizaciji "Praksis" Danilo Ćurčić kaže da je problem pravne nevidljivosti u tome da se ona nastavlja generecijski.

"Ako je neko neupisan, njegova deca automatski ostaju neupisana, tako da broj može samo da raste, ne može da se smanjuje", ističe Ćurčić.

Kako bi se ubrzala procedura davanja dokumenata pravno nevidljivim licima ovih dana počela je i obuka sudija za vanparnične postupke u Beogradu.