Divlji radio koji je postao legenda

Priča o piratskoj radio-stanici čiji se program emitovao iz Pajkovca, sela u Opštini Varvarin, i krajem šezdesetih godina prošlog veka slušao širom Jugoslavije, pretočena je 1979. godine u film Radio Vihor zove Anđeliju. Uz poznate glumace Dragomira Čumu, Radoša Bajića, Nadu Vojinović, pojavio se i vlasnik radija Dragan Jovanović Šumadinac, koji svoju popularnost nije iskoristio već je ostao da živi u svom rodnom selu.

Dragan Jovanović Šumadinac kaže da ga i danas u srce dira muzika kojom je počinjao program na svom radiju. Program Radio Šumadinca otišao je u etar davne 1968. godine.

"Imao sam dva gramofona i dobru antenu. Jedna antena bila je od brda do brda, 30 do 50 metara dužine, a visine preko 150", objašnjava Jovanović.

U početku se na frekvenciji 242 mogla čuti samo narodna muzika, ali pošto ga niko nije zabranjivao ni ometao, Dragan se odvažio i oglasio. Počeo je da reemituje vesti Radio Beograda i ispunjava želje slušalaca. U poslu mu je pomagala jedino mlada supruga sa kojom ga je muzika i spojila u vreme najveće popularnosti.

"Dnevno nam je stizalo i po 200 pisama. On je radio pre podne , a ja po podne", kaže Draganova supruga Ružica Jovanović.

Program Radio Šumadinca zauvek je prekinula policija 1975. godine.

"Ja sam radio na Dan žalosti kada je umro Veljko Vlahović. Uzeli su mi predajnik, a ja nisam hteo da im dam i sve sam porazbijao", kaže Jovanović, a njegova supruga dodaje da joj nije bilo žao što su ih zatvorili jer su ceo dan puštali ploče "a moralo je od nečeg i da se živi".

Priča o sudbini najslušanijeg divljeg radija inspirisala je Jovana Živanovića da napiše scenario za film koji je režirao – Radio Vihor zove Anđeliju.

"Oni su sve saznali od policije, došli i rekli: 'Mi smo došli da snimimo film'. Ja sam rekao: 'Nema problema'. Bili su tekstopisac, Mira Banjac, Drago Čuma i Minimaks pokojni kod mene", priseća se Dragan Jovanović.

Film je početkom osamdesetih godina bio veoma gledan, dobio dobre kritike, a Dragan Jovanović Šumadinac koji je u završnim scenama sekirom lomio svoje ploče oprobao se i kao glumac. O tom vremenu i danas sa zadovoljstvom rado priča svojim unucima.