Čiji je Beli anđeo

Portparol Srpske pravoslavne crkve (SPC) vladika Irinej bački i protojerej Velibor Džomić najoštrije su osudili izjavu direktorke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Vere Pavlović-Lončarski koja, kako su preneli pojedini mediji, kaže da vladika mileševski Filaret "nije vlasnik Belog anđela".

Reagujući, naime, na tvrdnju Pavlović-Lončarski da vladika Filaret nema prava da traži nadoknadu od banaka koje su Belog anđela koristile kao hologramski lik, Džomić primećuje da je direktorka Zavoda trebalo prva i poodavno da ustane protiv profanizacije nadaleko čuvene freske srpske Crkve i da je zaštiti od zloupotrebe krupnog privatnog kapitala.

"Ona se, međutim, umesto u primerenoj ulozi zaštitnika svetinja od profanizacije, pojavila u apsolutno neprimerenoj i nedopustivoj ulozi zaštitnika profita privatnika, to jest banaka", kaže Džomić u svom reagovanju dostavljenom medijima.

Džomić, koji je koordinator Pravnog saveta mitropolije crnogorsko-primorske navodi da je direktorka Pavlovoić-Lončarski svojom izjavom upala u trostruki prestup: negiranje i nepoštovanje ustrojstva Crkve koje je priznato Ustavom i Zakonom o crkvama i verskim zajednicama; nepoštovanje imovinskih prava Crkve koja su priznata mnogim zakonima, a posebno Zakonom o kulturnim dobrima, kao i neovlašćeno mešanje u sudski postupak i vršenje javnog pritiska na sudsku vlast u konkretnom predmetu.

On je ukazao da stavovi Pavlović-Lončarski negiraju Crkvu kao pravno lice i kao zakonitog vlasnika kulturnih dobara.

Džomić je upozorio da je nadležnost Sinoda SPC-a, a ne Vere Pavlović-Lončarski, da ceni i proceni da li je episkop Filaret na crkveno-pravno valjan način pokrenuo postupak protiv banaka za nadoknadu štete Crkvi na ime neovlašćenog korišćenja crkvene imovine, ne samo freske.

"Treba imati u vidu to da je reč o sudskom postupku pred državnim sudom koji je već ranije doneo više odluka u konkretnom sporu. Iz tog razloga, javljanje direktorke Zavoda preko medija nije ništa drugo do svojevrstan, ali ipak nedopustiv pritisak na sudske vlasti", upozorio je Džomić koji je kao posebno zanimljivo istakao istovetnost stavova koje u vezi sa imovinskim pravima Crkve saopštavaju dukljano-montenegrinski "kulturni poslenici" u Crnoj Gori.

Vladika Irinej je izrazio zahvalnost direktorki Zavoda što je svojim javno izrečenim stavovima i optužbama samo učvrstila i ubrzala već, kako kaže, poodavno prisutnu želju i nameru većine, a i svih, episkopa sa područja Srbije da Crkva što pre osnuje i organizuje svoj Zavod za zaštitu.

Duhovno i pravno vlasnštvo crkve

Vladika ističe da je autorstvo nad Belim anđelom i nad svim umetničkim delima i kulturnim dobrima stvorenim u okrilju Crkve i za Crkvu pripada crkvi.

Isto tako, dodao je, duhovno i pravno vlasništvo nad njima pripada Crkvi, a nikako državi, ili Zavodu za zaštitu spomenika kulture, ili nekom trećem, naveo je vladika Irinej.

Vladika kaže da, ako se prihvati činjenica duhovnog i pravnog vlasništva Crkve, onda je zaista tačno da vlasnik Belog anđela nije episkop mileševski Filaret, ali nije, kaže, ni Zavod.

On se slaže da Beli anđeo nije samo svetinja u svakom smislu, nego i kulturno dobro naše države.

"Da li iz toga sledi da je Ministarstvo kulture jedino nadležno za njega ili da, milošću Zavoda, bankari imaju više prava da njime raspolažu nego episkopi Crkve", zapitao je vladika Irinej.

On kaže da ga ne čudi da su srcu direktorke bliži "milosrdni bankari nego nemilosrdni vladika".

Vladika Irinej konstatuje da ona, ipak, zaboravlja da ništa ne zarađuje Filaret, već Mileševa, odnosno Crkva.

Vladika kaže i da bi Pavlović-Lončarski, umesto što svojim izjavama vrši pritisak na sud, mogla da "malo svog dragocenog vremena" odvoji za razmatranje problema koje Mileševa ima sa prokišnjavanjem i vlagom.

A bliži se, kaže, i jubilarna 800. godišnjica tog manastira, a da Zavodu ni na kraj pameti nije palo da počne sa čišćenjem mileševskih fresaka, na primer, dodaje vladika Irinej.