Amnestija ne važi za najteža krivična dela

Pomoćnik ministra pravde Milisav Čogurić rekao je da će usvajanjem Zakona o amnestiji, koji ne predviđa oslobađanje od izdržavanja kazne osuđenih zbog čak 40 teških krivičnih dela, doprineće usaglašavanju sa dobrom praksom zapadnoevrpskih zemalja, direktnim ekonomskih uštedama od oko 800 miliona dinara i smanjenju prenaseljenosti srpskih zatvora.

Čogurić je istakao da amnestija predstavlja institut koji predviđaju sva savremena krivična zakonodavstva i da je u državama Zapadne Evrope praksa da se primenjuje takozvana "tehnička amnestija", čim broj osuđenika dostigne gornju granicu smeštajnih kapaciteta.

"U tim zemljama tehnička amnestija, po automatizmu, obuhvata sva osuđena lica koja su odslužila dve trećine kazne", ukazao je Čogurić.

Prema njegovim rečima, ukoliko se usvoji Predlog zakona koji je u skupštinskoj raspravi, amnestijom bi bilo obuhvaćeno oko 3.600 ljudi, od ukupno oko 8.000 osuđenih.

Na slobodu bi odmah bili pušteno 1.100 lica osuđenih na kazne do tri meseca zatvora, ili oni koji su izdržali pola kazne od šest meseci, dok će ostalih 2.500 izaći na slobodu kada se za to steknu uslovi, naglasio je pomoćnik ministra.

Joca Amsterdam ostaje iza rešetaka

Kada je reč o pojedinačnim slučajevima koji se pominju u javnosti, kao što je Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam, prema rešenjima iz Predloga zakona, on se neće naći na slobodi još narednih 11 godina.

Iako bi mu se pravosnažna kazna od 15 godina zatvora zbog podstrekivanja na ubistvo Gorana Marjanovića 1995. godine umanjila za četvrtinu, Jocić je u pritvoru, koji mu se uračunava u kaznu, bio tek dva meseca, odnosno ima da odsluži još 14 godina i deset meseci.

Primenom Zakona o amnestiji, on u zatvoru ostaje još 11 godina i mesec dana.

Pritvor u kojem se nalazi od 27. aprila 2009. godine određen mu je zbog sumnje da je organizovao ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franića. Taj pritvor ne uračunava mu se u pravosnažnu zatvorsku kaznu od 15 godina.

Za optužbu povodom slučaja Pukanić, odnosno krivično delo za koje se tereti, zaprećena je kazna od 30 do 40 godina zatvora koja ne podleže amnestiji.

Kad je reč o Andriji Draškoviću, koji je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od devet godina i u pritvoru proveo pet i po godina, uz primenu amnestije mogao bi da se nađe na slobodi naredne godine na jesen.

Osvrćući se na komentare medija da amnestija obuhvata Uroša Mišića, Miladina Kovačevića, Andriju Draškovića ili Sretena Jocića, Čogurić je ukazao da je amnestija opšti pravni akt, koji kao takav ne prepoznaje pojedince.

"Posmatrano kroz istoriju, amnestija nema ni ime ni prezime. Na koji način će određena lica tačno biti amnestirana, znaće se ukoliko Zakon o amnestiji bude usvojen. Govoriti pre toga o pojedinačnim slučajevima, bilo bi neozbiljno i predstavlja pravno nagađanje", naglasio je Čogurić.

Prema njegovim rečima, amnestija je akt političke volje najviših organa državne vlasti, ali i tehnički akt.

"Davanjem amnestije, država na jednoj strani pokazuje milost, dok na drugoj dovodi do smanjenja broja osuđenih lica u zatvorima i tako poboljšava uslove života onih koji u njemu ostaju", istakao je Čogurić.

Podsetivši da se trenutno u srpskim zatvorima nalazi oko 11.500 zatvorenika, dok kapaciteti iznose više od 7.000 mesta, pomoćnik ministra je naglasio da će se amnestijom znatno povećati mogućnost da se u zavodima, na bolji i efikasniji način vaspitno i preventivno deluje na osuđenike kako ne bi činili krivična dela nakon izlaska na slobodu.

Usvajanje tog zakona trenutno bi dovelo i do direktne ekonomske uštede od 127 miliona dinara, dok bi dugoročno posmatrano smanjenje budžetskih troškova bilo oko 800 miliona dinara, naglasio je pomoćnik ministra.

Predlog Zakona o amnestiji predviđa da se lica, koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravnosnažno osuđena na kaznu zatvora do tri meseca, oslobađaju od izvršenja kazne zatvora u celini.

Lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravnosnažno osuđena na kaznu zatvora od tri do šest meseci oslobađaju se od izvršenja polovine izrečene kazne zatvora.

Takođe, osobe koje su pravnosnažno osuđene za krivična dela, koja su propisana zakonima Srbije ili su bila propisana zakonima koji su prestali da važe, a koja se na dan stupanja na snagu zakona nalaze na izdržavanju kazne zatvora u Srbiji ili još nisu stupila na izdržavanje kazne zatvora, ili čiji premeštaj je radi izdržavanja te kazne izvršen u inostranstvo, imaće pravo na oslobađenje od izvršenja četvrtine izrečene kazne zatvora.

Osuđeni koji su navršili 70. godina biće amnestirani sa četvrtinom kazne, iako se nalaze u grupi onih na koje se amnestija ne odnosi.

U ponedeljak ponovo u parlamentu

Rasprava o Predlogu zakona o amnestiji trebalo bi da se nastavi u ponedeljak u Skupštini Srbije, dok bi Odbor za pravosuđe trebalo da razmotri predlog amandmana prema kome će se osuđenicima za teška ubistva kazna smanjiti za 10 odsto, umesto 25 odsto. 

Predlog zakona ne predviđa amnestiju osuđenih za najteže oblike teških krivičnih dela na kaznu zatvora od 30 do 40 godina, kao što su pripadnici zemunskog klana, zatim za zločine protiv čovečnosti – ratne zločine i nasilje u porodici.

Amnestijom neće biti obuhvaćeni ni osuđeni za krivična dela protiv polne slobode – silovanje, obljuba nad nemoćnim licem (kao što su osobe sa invaliditetom), obljuba sa detetom do 14 godina, obljuba zloupotrebom službenog položaja (profesor–đak, staratelj–usvojilac) i bludne radnje.

Takođe, od amnestije su izuzete osobe osuđene za teže oblike krijumčarenja opojnih droga, terorizam, davanje i primanje mita, kao i za organizovani kriminal.

Amnestiji ne podležu ni povratnici u izvršenju krivičnih dela, odnosno lica koja su više od tri puta pravnosnažno osuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje osude ili ne postoje uslovi za brisanje neke od tri osude.

Poslednja amnestija u Srbiji bila je 2001. godine. Taj Zakon o amnestiji nije obuhvatio samo osuđena lica po osnovu dva najteža krivična dela.

Tako je od 6.000 osuđenih lica koja su u tom trenutku izdržavala zatvorsku kaznu, amnestijom je bilo obuhvaćeno 4.200 lica.