Arktički led, globalni klima uređaj

Arktički led, koji utiče na klimu širom sveta, ovog septembra pokriva izuzetno malu površinu. Hoće li uskoro prestati da bude globalni klima - uređaj, kako ga nazivaju naučnici.

Za sve koji dolaze sa Bliskog istoka ili iz Afrike, Balkan je do skoro bio prva zelena oaza. Posle stotinu dana gotovo bez kiše, Srbija podseća na Saharu. Čini se da globalno zagrevanje najveći danak uzima na našim prostorima. Kakva nas zima čeka.

Dragan Đukić, klimatolog u Republičkom hidro-meteorološkog zavoda kaže da je proteklo leto najtoplije i jedno od najsušnijih od kad se u Srbiji meri temperatura.

U Leskovcu, Nišu i Vranju bilo je 40 tropskih dana više nego što je prosek za leto. U Beogradu 52 tropske noći, najviše od početka merenja 1888. godine.

Pesimistične prognoze za naredne decenije stižu i iz Evropske agencije za životnu sredinu. Vrelim talasima najviše će biti ugroženi veliki gradovi Srbije, Grčke, Italije, Francuske i juga Španije. Verovatno će biti više od 50 tropskih dana godišnje, kada će dnevna temperatura biti iznad 35 stepeni, a tokom noći se neće spuštati ispod 20.

"Veliki gradovi su toplotna ostrva koja ni tokom noći ne uspevaju da se rashlade, a razlika u temperaturi u centru i na periferiji tokom noći je i do deset stepeni", ističe  načelnik Prognoze u RHMZ-u Goran Mihajlović. 

Kao posledica globalnog otopljavanja arktički led ovog leta istanjio se više nego ikada otkako je 1979. počelo satelitsko praćenje. Led sada pokriva tek polovinu površine koju inače pokriva u ovom delu godine, odnosno milion kvadratnih kilometara manje od prethodnog neslavnog rekorda iz 2007. godine.

Evropski region imao je veoma teške zime 2007. i 2011. godine, posle leta u kojima je morski led bio veoma tanak, a rekordno topljenje arktičkog leda ovog leta može da znači da nam predstoji ekstremno hladna zima.

Vladimir Đurđević iz Instituta za meteorologiju objašanjava da arktički led nije jedini koji diktira vreme na planeti.

"Ove godine ni El Ninjo nije u takvoj fazi da bi mogla da se ponovi ekstremno hladna zima poput prethodne", kaže Đurđević.

"Ipak sezonske prognoze svetskih centara, pa i srpske meteorološke službe, za narednu zimu ne predviđaju ledene talase već očekuju prosečnu hladnu zimu i malo je verovatno da bi se prethodna mogla ponoviti", smatra Đurđević.

Kako vreme ne bi bilo nevreme važno je da promenimo loše navike. U Srbiji je reciklaža praktično u povoju. Kod nas se, na primer, staklo organizovano ne prikuplja, a u Belgiji ga recikliraju čak 96 odsto i upravo su Belgijanci ovih dana rekli - Planeta mora da se sačuva.

U više od 180 gradova otpevali su himnu o očuvanju planete koja će biti emitovana na sledećoj konferenciji o klimatskim promenama, krajem novembra u Dohi.