Uskoro brža legalizacija

U Evropskoj uniji gotovo da ne postoji problem sa nelegalizovanim nekretninama. U Srbiji, to je višedecenijska boljka s obzirom na to da se procenjuje da neuknjiženih kuća i stanova ima više od milion i 300 hiljada. Vlada radi na izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i Zakona o planiranju i izgradnji koji bi trebalo da omoguće jednostavniju i povoljniju legalizaciju.

Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić kaže da su izmene zakona u pripremi i da će se za dvadesetak dana naći pred poslanicima u Skupštini.

Ilić je u Dnevniku RTS-a najavio da će zakon početi da se primenjuje početkom iduće godine i ponovio da će prosečna cena legalizacije bespravno podignutih objekata biti oko 100 evra. "Obučavamo ekipe koje će ići i pomagati lokalnim administracijama da se posao legalizacije što brže obavi", naglasio je ministar.

Legalizacija je do sada išla sporo – u protekle dve decenije podneto je oko 700.000 zahteva, uknjižen je tek svaki 15. objekat. "Rok je da se to uradi za oko tri godine. Svako ko je nezadovoljan odgovorom na zahtev za legalizaciju ima rok za žalbu od 90 dana", navodi Ilić. 

"Ima onih koji na odgovor čekaju i duže od tri godine, što je ćutanje administacije, a mi to ćutanje hoćemo da unesemo u zakon. Ako je neko podneo zahtev i sve je regularno, a ne dobije dozvolu u roku od 90 dana, 91. dana radi kao da je dozvolu dobio", objašnjava  ministar Ilić.

Cilj je, kako navodi ministar, da se svaki građanin i njegova imovinu upišu. Ilić dodaje da od Vlade to traže međunarodne institucije, koje su za to dale odgovarajuće kredite.

"Zahtevi koji su podneti ne moraju ponovo da se podnose, ali ako je imovina pod sporom, moraće ponovo da se upiše. Ako nešto mora da se ruši, moraće. Cena legalizacije biće sto evra u proseku, što je ukupan prihod za državu oko 130 miliona evra", rekao je ministar Ilić.

Korupcija zbog komplikovanih procedura

Komplikovane procedure prate i postupak za izdavanje građevinskih dozvola, čijim bi se pojednostavljivanjem smanjila korupcija, povećale investicije i pokrenula građevina, navodi se u studiji Projekat za bolje uslove poslovanja Američke agencije za međunarodni razvoj USAID.

Za dobijanje građevinske dozvole u Srbiji je potrebno 19 procedura, 20 različitih dozvola i 279 dana. U studiji Svetske banke "Duing biznis" za 2012. godinu po efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola, naša zemlja svrstana je na 175. mesto od ukupno 183 zemlje.

"Očigledno je da ovakav skup i neefikasan postupak negativno utiče na privredni rast i otvaranje radnih mesta", kaže direktorka USAID-a u Srbiji Suzan Fric.

Bilo koja domaća ili strana kompanija koja namerava da gradi i posluje u Srbiji, suočava se sa dugotrajnim brojnim procedurama, a ne postoji izvesnost ni da li će joj izgradnja biti odobrena.

"To je najveća korupcija u Srbiji na građevinskim dozvolama na određenim lokacijama privrednicima koji to rade", kaže ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić.

On najavljuje zakonske promene koje će omogućiti da se građevinske dozvole dobijaju na jednom mestu i plate tek po dobijanju.

"Zato smo i predložili da se građevinska dozvola da i da se ne uplate obaveze za građevinsko zemljište i sve ono u startu. Ko može u startu sve to da plati , pa samo neko ko je tajkun , ko se bavio kriminalnim radnjama , ko ima veću količinu novca", navodi ministar Ilić.

Preporuke USAID-a su da sa investitorima sarađuju opštine, a ne 20 pojedinačnih državnih tela, povećanje transparentnosti izdavanja dozvola i edukacija državnih službenika.

"Ono što se nadamo da imamo kao konačan rezultat je unapređenje zadovoljstva investitora kao korisnika usluga javne administracije. Jedna nebirokratizovana uprava, bolji sistem prostornog planiranja i 20 procedura manje i 100 dana kraći postupak izdavanja dozvola", navodi Đorđe Mančić saradnik na studiji USAID-a.

Građevinarstvo u Srbiji zapošljava oko 100 hiljada ljudi. Posle preduzimanja predloženih reformi, kako je ocenio USAID, rejting Srbije bi se popravio i ona bi dospela na 109. mesto na listi Svetske banke.