Ko je Aćif-efendija

Ploča Aćifu Hadžiahmetoviću Bljuti, upravniku Novog Pazara za vreme Drugog svetskog rata, i dalje je na zidu, na mestu gde je nekada bila njegova kuća. Posle sednice Vlade na kojoj je sporna akcija doživela osudu, jasno je da tu neće biti još dugo.

Pazarci nisu ni znali da će ta tabla biti postavljena, a razlikuju se po mišljenju da li je to dobar potez, kao i koliko znaju o Aćif-efendiji.

Pojedini građani Novog Pazara kažu da je on branio Pazar i da je postavljanje ploče sa njegovim imenom u redu, treći da o Aćifu-efendiji ništa pohvalno nisu čuli.

Dilemu oko toga ko je čovek kome je ukazana počast, i to pod formom obeležavanja godine bošnjačkog nasleđa u Srbiji, ne bi trebalo imati, kažu istoričari - on je radio na albanizaciji Bošnjaka, a zvanična ratna funkcija mu je bila šef štaba za raseljavanje Srba.

Istoričar Momčilo Pavlović kaže da je Aćif-efendija u dočekivao Nemce u Novom Pazaru posle kapitulacije zemlje, organizovao albanske mladiće u aktivnom otporu i u albansku žandarmeriju. "Radi na tome da se Novi Pazar, odnosno srez, pripoji 'Velikoj Albaniji', koketira i sa Italijanima i sa Nemcima", navodi Pavlović.

Odavanje počasti čoveku koga je odlikovao Hitler za potpredsednika Vlade Rasima Ljajića štetno je po odnose Srba i Bošnjaka.

"Svi narodi i sve države se trude da budu deo antifaišističke borbe, a sada se pojavljuje neko ko bi da rehabilituje saradnike okupatora. To je nepojmljivo da se događa 2012. godine, kad imamo preče poslove. Čak i da je pozitivan, a nije, imamo važnije stvari da rešavamo", navodi Ljajić.

I drugi se slažu da je postavljanje ploče nedopustivo, ali tvrde da je to posledica rehabilitacije vođe četničkog pokreta Draže Mihailovića.

Aida Ćorović, nevladina aktivistikinja iz Novog Pazara, kaže da oni koji su pokrenuli celu priču oko rehabilitacije Draže nisu bili ni svesni kakve to implikacije može da ima.

"Vrlo su usko gledali da pomire četnike i partizane, a nisu videli kakav to uticaj može da ima na manjine, a pogotovu na one manjine koje su bile žrtve četničkih zločina u Drugom svetskom ratu", ističe Aida Ćorović iz nevladine organizacije "Urban in".

Prema mišljenju istoričara Pavlovića, paralela između Draže Mihailovića i Aćifa Hadžiahmetovića Bljute nije moguća. Kao srpski pandan Aćifu efendiji Pavlović pre vidi Dimitrija Ljotića, vođu profašističkog pokreta Zbor.