Iz Sirije u Beograd

Porodicu Alhusein rat je iz Jugoslavije odveo u Siriju. Gotovo 15 godina kasnije, ponovo rat i novo bekstvo nazad u domovinu. Vanja Alhusein je u poslednjem momentu, sa petoro dece, izašla iz Damaska.

"Za vreme bombardovanja 1999. godine bilo je lakše nego sad, gađali su noću, imali određene ciljeve, sad nema određenih ciljeva", priča Vanja.

Sa petoro dece i mužem na poslu u Saudijskoj Arabiji, Vanja je tri dana bila zatočena u predsoblju stana. Na ulice se, kaže, nije moglo. Prodavnice su zatvorene, telefonske veze pokidane.

"Pucalo se ispred zgrade, a mi smo sve gledali sa prozora, ja sam na devetom spratu, sve sam videla. Tri dana niko nije mogao da stigne do nas. Putevi su zatvoreni, pa smo bili prepušteni sami sebi", objašnjava Vanja.

Porodica Alhusein kaže da su sa ambasadom stupili u kontakt tek kad su stigli na sigurno. Organizovane evakuacije srpskih državljana iz Sirije, kako kažu, nije bilo.

"Naručili smo privatni automobil da dođe iz Bejruta, jer ništa nije išlo, ni u jednu zemlju. Mislim da smo se u poslednjem trenutku izvukli", priča Vanja.

Njen suprug Ahmad kaže da je razmišljao o najboljem načinu na koji odlazak iz Damaska može da se izvede. Zvao je sestrinog sina da dođe autom po njegovu porodicu, a od čuvara zgrade tražio da ga obavesti o pogodnom trenutku za odlazak, kad nema pucnjave.

"Ambasada treba da obezbedi pravu informaciju, a država treba da pošalje avion za te ljude. Nema svako da plati 6.000 do 7.000 dolara da stigne dovde", ističe Husein.

U Siriji, prema podacima Ministarstva spoljnih poslova, boravi oko 300 osoba iz Srbije i uglavnom je reč o Srpkinjama udatim za Sirijce i deci iz tih brakova.

Iz Ministarstva su ranije poručili da će ambasada u Damasku pružiti svu pomoć koja je, kako kažu, objektivno moguća.