Kako prepoznati senzorni poremećaj kod dece

Čak 15 odsto dece u svetu ima senzorni poremećaj o kome se, inače, malo zna. Utiče na igru, učenje, ali i svakodnevne aktivnosti poput oblačenja, jela. Roditelji često savet od lekara zatraže dosta kasno.

Preko sluha, vida, dodira, mirisa i ukusa bebe upoznaju svet, ali nekada nervni sistem ne može da poveže sve informacije, pa se javlja poremećaj.

"Dete sada ima 3,5 godine i sa 2,5 godine je bilo nemirno, skakalo, nije imalo nikakvu koncentraciju, slabiju komunikaciju sa nama i išli smo u više ustanova i nismo mogli da nađemo preterano rešenje šta bi to moglo da bude", priča majka jednog deteta sa ovim poremećajem.

I drugi roditelji u Srbiji čija deca imaju taj poremećaj prelaze težak put od uočavanja simptoma, preko dijagnoze, do lečenja mališana.

Defektolog Tatjana Govedarica objašnjava da se još kod malog deteta može vrlo rano uočiti kada se dete raduje kada se majka nagne nad njim, da širi rukice, da gleda u majku, može se videti pažnja usmerena ka njoj.

"Čim to izostane, ako nema tog pogleda i radovanja, tu već nije loše da se posavetujete sa svojim pedijatrom", kaže Govedarica.

Da bi se mališanu pomoglo, potrebno je da se uključi cela porodica. To je, kažu stručnjaci, jedini način da spoljni svet detetu ne bude izvor konfuzije i da se u njemu ne oseća ugroženo.

"Na početku treba negde oko 70 odsto rada sa roditeljima, 30 sa detetom, jer ako roditelj na pravi način shvati problem onda može da se bori sa tim. A zatim senzorna integracija u sobama sa terapeutima, gde sva ova čula mogu da budu nekako integrisana, ali kroz vežbu", objašnjava neuropsihijatar dr Milijana Selaković.

Ukoliko se dete ne odaziva na svoje ime, sklanja od fizičkog kontakta i izbegava pogled, ne pokazuje interesovanje za ostalu decu i ono što ona rade, roditeljima se savetuje da se što pre obrate stručnjaku.