Kraće liste "lek" za srce

Iako građani Srbije najčešće oboljevaju i umiru od kardiovaskularnih bolesti, naša zemlja nema ni dovoljno kardiohirurških centara, ali ni dovoljno kardiohirurga, a na neku od operacija na srcu uvek čeka više od 2.000 građana. Tako bar već godinama tvrde oni koji leče naša srca.

U ovom trenutku u pet centara u kojima se rade operacija na srcu, na dve najčešće čeka 2.257 građana. Broj pacijenata raste.

Profesor Mile Vraneš, direktor Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, kaže da trenutno na Klinici čeka 375 bolesnika.

"Poslednji pacijent sa te liste trebalo bi da bude u junu operisan, ali ta lista je promenljiva, to nije nešto što je fiksirano, nego u zavisnosti od nalaza mi tako postupamo i operišemo", rekao je Vraneš gostujući u Dnevniku RTS-a.

Prema njegovim rečima, dnevno se uradi pet do šest operacija, a u intenzivnoj nezi imaju 14 kreveta.

"Što se tiče dnevnog prirasta, on je mnogo veći nego što možemo da operišemo, jer zato i postoje liste. Objektivno u Srbiji treba 8.000 kardiohirurških operacija u svim centrima, a prema svim statističkim podacima možemo da uradimo maksimum 5.000 u svih pet centara", kaže Vraneš.

Prema rečima profesora Vraneša, 2.000 do 3.000 pacijenata su na listi čekanja.

Problem je u tome što je sama kardiohirurgija težak i kompleksan posao, mnogo ljudi je potrebno u tom poslu, a problem predstavlja manjak operacionih sala i prostora za intenzivnu negu.

Vraneš objašnjava da specijalizacija iz kardiohirurgije traje šest godina, još dve do tri godine da se praktikuje ono što je naučeno, tako da je osam do deset godina potrebno da bi se napravio novi kardiohirurg.

"Ministarstvo je pomoglo, jer smo dobili mogućnost da ljudi koji hoće da specijaliziraju kardiohirurgiju započnu specijalizaciju, a ne da čekaju dve godine koje su propisane zakonom da mogu da dobiju bilo kakvu specijalizaciju. Sada imamo četiri doktora na specijalizaciji iz kardiohirurgije", rekao je Vraneš.

Odgovarajući na pitanje da li problem lista čekanja može da se reši tako što će Klinika pomoći ustanovama u kojima su najduže liste čekanja, Vraneš je rekao da nije siguran, jer bi se na taj način samo "gasio požar".

To bi se, kako je nevao, samo odnosilo na pacijente koji iz medicinskih razloga ne mogu duže da čekaju na operaciju.

"Tačno je da smo preuzeli preko 100 pacijenata koje smo operisali, ostalo je 70 koji će biti operisani u naredna dva do tri meseca, tako da smo mi taj deo posla koji je Fond od nas tražio završili i ta saradnja neće biti prekinuta", kaže Vraneš.