Badnje veče

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Badnji dan i Badnje veče, pripremajući se za proslavu najradosnijeg pravoslavnog praznika, Božića, rođenja Isusa Hrista. Ovaj dan se obeležava liturgijama u crkvama i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom večernjom trpezom.

Patrijarh srpski Irinej služio je večernje bogosluženje u maloj Svetosavskoj crkvi na Vračaru. Prethodno, patrijarh je osveštao badnjak zapaljen ispred crkve kod hrama Svetog Save u Beogradu.

Pored više stotina građana, paljenju badnjaka i večernjem bogosluženju prisustvovali su premijer Mirko Cvetković, državni sekretar ministarstva vera i dijaspore Bogoljub Šijaković i nekoliko stotina građana.

Poglavar SPC poželeo je srećan Badnji dan i Božić i poručio da je badnjak srpski simbol i prvi vesnik najradosnijeg događaja - rođenja Isusa Hrista, čije unošenje u kuću predstavlja ulazak Hrista u naša srca i duše.

"Neka blagosloven bude badnjak i neka ispuni sve nas radošću, mirom i ljubavi", poručio je patrijarh građanima ispred hrama Svetog Save.

Srpska pravoslavana crkva uputila je juče božićnu poslanicu vernicima. Praznik su verncama i Srpskoj pravoslavnoj čestitali predstavnici islamske zajednica i političkih partija.

Badnjak je po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.

Prema izvornom običaju, badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rođenja. Dogorevanje badnjaka simbol je rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u novorođenog Hrista.

Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva, pa se smatra da se ljudi okupljeni oko badnjaka zagrevaju ljubavlju i slogom, a njegovu svetlost unose u mrak neznanja i praznoverja.

Porodični praznik

Najviše narodnih običaja u Srbiji vezuje se za Badnji dan i Božić, kojima se dočarava događaj rođenja u Vitlejemu.

Uoči Božića slamom se posipa pod i domovi se pretvaraju u vitlejemsku pećinu, u kojoj je rođen Isus Hrist, koji je povijen u slamu i kome su se najpre poklonili pastiri.

U seoskim kućama slama leži i po tri dana, dok se u gradovima u domove unosi svežanj slame koja se postavlja uz badnjak.

Postoji običaj da se kuće posipaju žitom i mnogi drugi rituali kojima se daje hrišćanski smisao, jer je Hrist došao da ljude zbliži i nahrani i napoji svojom naukom i ljubavlju.

"Ko je gladan neka dođe meni, ja ću ga nahraniti i ko je žedan neka dođe k meni da pije vode žive", zapisano je u Jevanđeljima.

U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze.

Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se u crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila posta.

Badnji dan i Badnje veče 6. januara, pored SPC,  slave Ruska i Gruzijska pravoslavna crkva, beloruski i ukrajinski pravoslavci, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.