Kraj Ataturkove države!

Načelnik Generalštaba i zapovednici svih rodova turske vojske nedavno su podneli ostavke. Ubrzo su imenovani novi, bliži konzervativnoj vladi. Potom je uhapšeno sedam generala. Smena vojnog vrha je prošla mirno, ali se, u suštini, u Turskoj sve preokrenulo.

Posle devet godina odmeravanja snaga sa premijerom Redžepom Erdoganom, vojska je izgubila politički uticaj, kakav nije imala nijedna druga u demokratskim državama.

Ostavka turskog vojnog vrha proizašla je iz ozlojeđenosti prošlogodišnjim hapšenjem nekoliko stotina oficira zbog zavere protiv premijera Redžepa Tajipa Erdogana i vlade Partije pravde i razvoja, čiji im proislamistički koreni smetaju.

Do tada je u Turskoj važilo pravilo da vojska sme da hapsi političare, ali političari ne smeju da diraju vojsku. U poslednjih pola veka, vojska je srušila četiri vlade, pozivajući se na ulogu čuvara sekularne države koju joj je dao Kemal Ataturk pre skoro 90 godina.

Orijentalista, prof. dr Darko Tanasković, smatra da je iz čitavog niza i unutrašnjopolitičkih i spoljnopolitičkih razloga teško zamislivo da se armija vrati na te pozicije.

"Jedino bi neki veliki potres, veliki preokret, recimo nekakve iznenadne velike operacije kurdskih separatista ili nešto slično mogli vratiti armiju na, za nju, pozitivan način u žižu zbivanja", navodi Tanasković.

Erdogan, osnažen stabilnim ekonomskim razvojem i sve većim međunarodnim uticajem, prvi je političar u istoriji savremene turske države koji je moćniji od vojske.

Analitičar Nihat Ali Ozčan kaže da je vlada imenovala načelnika Generalštaba i njegovog zamenika sa željom da od sada ona kontroliše sistem, ukoliko dođe u situaciju da joj se neko suprotstavi.

Erozija Ataturkovog sekularizma

Iako je sastanak Vrhovnog vojnog saveta završen posetom Ataturkovom mauzoleju, sekularisti tvrde da je ovo kraj njegove države i da Erdoganovoj autoritarnosti nema kraja. Za druge je korak u demokratizaciji Turske.

Profesor Tanasković kaže da to jeste erozija onog tipa sekularizma na koji smo u Turskoj bili navikli posle Ataturka.

"To će biti pozdravljeno i u Evropi kao demokratizacija i to i jeste u formalnom smislu demokratizacija, ali će ta demokratija biti jedna muslimanska demokratija, zato što se u zemlji koja ima 90 odsto muslimanskog stanovništva i ne može očekivati da demokratija bude takva kao u nekim državama Evrope", ističe Tanasković.

Promenom Ustava koji su pisali generali posle vojnog udara 1980. premijer Redžep Tajip Erdogan, kaže, namerava da unapredi demokratiju i vladavinu prava.

"Turska ne može da nastavi svojim putem sa Ustavom pripremljenim u vanrednim okolnostima, već onim koji odražava promene i volju ljudi", naglašava Erdogan.

Turska vojska je druga po moći u NATO-u. Raspolaže budžetom od 19 milijardi dolara i kontroliše nekoliko stotina kompanija, ne samo u vojnoj, nego u svim industrijskim oblastima. Zato analitičari očekuju da vlada udari i na ekonomsku moć vojske.