Raketni štit kao seme razdora

Malo je izgleda da se uspostavi dublje poverenje između Rusije i Zapada, jer su na Samitu Saveta Rusija-NATO u Sočiju, dominirale razlike oko ključnih pitanja.

Uprkos velikim razlikama, dve strane spremne su na saradnju oko postavljanja američkog raketnog štita u Evropi. Neslaganja ima i kada je reč o ratovima u Libiji i Avganistanu. Među glavnim temama bila je i borba protiv organizovanog kriminala.

Ni blaga klima crnomorske obale nije pomogla u približavanju stavova Rusije i NATO-a o američkom raketnom štitu u Evropi.

Osim načelne saglasnosti o saradnji, hladnoratovski rivali slažu se oko malo čega. Rusija traži garancije da štit nije uperen protiv nje, dok se NATO orijentiše prema američkim planovima i predlaže da Rusija gradi svoju raketnu odbranu.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ističe da Rusija ne smatra NATO pretnjom, već partnerom, ali upozorava da postoje laži u vojnoj strukturi Alijanse, koja je sve bliža ruskim granicama.

"Niko ne može ignorisati postavljanje nečijih vojnih instalacija na svojoj granici", dodaje Lavrov.

Nervoza Kremlja raste, jer je nedavno najavljeno stacioniranje američkih raketa u Rumuniji.

Na drugoj strani Alijansa odbacuje optužbe da ne shvata ozbiljno zahteve ruske strane, tvrdeći da aveti prošlosti više ne postoje.

Generalni sekretar NATO-a Anders fog Rasmunsen naveo je da je postojeći sporazum dovoljna garancija onoga što smo obećali, a to je da nećemo napadati jedni druge.

Neslaganja su dominirala oko bezbednosne situacije u oblasti Kavkaza. Podržavši suverenitet Gruzije, NATO je pozvao Moskvu da povuče priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, koje su 2008. godine proglasile otcepljenje od Tbilisija.