Asadova poseta Moskvi, izazov američkoj administraciji

Demonstracija sile dva saveznika, Rusije i Sirije, predstavlja izazov američkoj administraciji čiji se odgovor na sirijski rat u regionu ocenjuje kao nedosledan i haotičan, prenosi Beta.

Frans pres piše da je Rusija preuzela inicijativu u sukobu u Siriji objavom u sredu da je primila svog saveznika Bašara el Asada prilikom njegovog prvog izlaska iz zemlje od 2011. i najavom četvorostranog sastanka u kome će pored Rusije i SAD učestvovati Saudijska Arabija i Turska u petak u Beču.

Da li je to takođe deo ruskog nastojanja da izdejstvuje političku tranziciju u Siriji po uslovima ruskog predsednika Vladimira Putina još ostaje da se vidi, komentariše AP i navodi da bi takav scenario doprineo očiglednoj ambiciji ruskog lidera da zauzme vodeći položaj na svetskoj sceni.

Bašar el Asad je u utorak, 20. oktobra, uveče doputovao u "radnu posetu" Moskvi, prvu posetu sirijskog predsednika inostranstvu od početka građanskog rata 2011. godine.

Kremlj je saopštio da je Asad u razgovoru s Putinom rekao da bi se "bez ruske vojne intervencije terorizam proširio".

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je posle tog sastanka da su se šef diplomatije Sergej Lavrov i državni sekretar SAD Džon Keri dogovorili da u petak u Beču s kolegama iz Saudijske Arabije i Turske razgovaraju o sirijskoj krizi.

Moskva je navela da pored njenog vojnog angažovanja na strani Asada u suprotstavljanju pobunjenicima u Siriji, "politički proces" treba da usledi posle vojnih operacija u zemlji.

Asadovu posetu Moskvi oštro su kritikovale SAD, koje su optužile Rusiju da su mu prostrle "crveni tepih" dobrodošlice i da sprečava svaki napredak ka političkoj tranziciji u Siriji. Ankara je ponovila da buduća politička tranzicija treba obavezno da garantuje Asadov odlazak.

Francuski predsednik Fransoa Oland rekao je da ništa ne treba uraditi da se ojača Asad, i da želi da veruje da je Putin ubedio Asada da što pre pokrene političku tranziciju i ode sa svog mesta.

Ove razlike mišljenja biće sigurno izložene na sastanku u petak u Beču, na kome će biti šefovi diplomatije Rusije Sergej Lavrov, SAD Džon Keri, Saudijske Arabije Abdel el Džubeir i Turske Feridun Sinirlioglu. Svi osim Lavrova traže odlazak Asada.

Iran, saveznik sirijskog predsednika koji ne učestvuje na sastanku u Beču, naveo je da ne radi na održanju Asada na vlasti zauvek, ali da će Asadova uloga "biti važna" u svakom političkom procesu.

U svakom slučaju, poseta Rusiji pokazuje izuzetnu istrajnost Asada time što je mogao da napusti Siriju bez straha od državnog udara ili hapšenja u situaciji u kojoj se zemlja sada nalazi kada je pola stanovništva raseljeno i najmanje četvrt miliona ljudi ubijeno, a ekstremisti Islamske države kontrolišu velike delove teritorije, navodi AP.

Kako navodi Frans pres, susret Putin–Asad kao da je podsećanje da je Moskva odlučnija više nego ikada da podrži svog saveznika i Kremlj je saopštio da pitanje eventualnog odlaska Asada sa vlasti nije razmatrano tokom susreta u Rusiji.

Ruska intervencija je doprinela daljoj komplikacije situacije u Siriji, piše Frans pres.

Moskva navodi da su njeni vazdušni udari usmereni na "terorističke grupe" među kojima je i Islamska država, a Zapad i njihovi saveznici tvrde da Moskva skoro isključivo cilja provincije gde sirijski režim vodi ofanzive protiv opozicije koja se smatra umerenom i gde Islamska država nije prisutna.

Pored toga, međunarodna koalicija predvođena SAD više od godinu dana sprovodi vazdušne udare na položaje Islamske države, a Moskva i Vašington potpisali su sporazum o izbegavanju incidenata između aviona koji operišu odvojeno na sirijskom nebu.