UN, usvojen nacrt sporazuma o klimatskim promenama

Na konferenciji u Limi usvojen je i nacrt za pregovore o sporazumu koji treba da bude zaključen u Parizu u decembru 2015, javio je AFP, prenosi Tanjug.

"Dokument je odobren", saopštio je peruanski ministar za životnu sredinu Manuel Pulgar-Vidal kasno noćas, što je naišlo na uzvike odobravanja delegata.

Godišnja runda razgovora u sklopu Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC) trebalo je da se završi u petak uveče, posle 12 dana.

Umesto toga, sastanak je produžen za 32 sata, što je neuobičajeno dugo za sastanke UNFCCC , poznate po razmimoilaženjima u stavovima.

Sporazum nazvan Poziv za klimatsku akciju Lime postavlja osnov za najambiciozniji projekat u istoriji zaštite životne sredine.

Na samitu u Parizu, koji je zakazan za decembar sledeće godine, treba da se postigne novi globalni sporazum koji bi zamenio Protokol iz Kjota, koji je istekao 31. decembra 2012.

Novi sporazum koji treba da stupi na snagu 2020, okupio bi sve države pod jednim zajedničkim ciljem - smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, čime bi se smanjilo globalno zagrevanje na dva stepena Celzijusa.

Time bi se izbegle potencijalno katastrofalne posledice po klimatski sistem na Zemlji do 2050. godine.

Kompromis kako bi se premostile razlike 

Sporazum iz Lime bio je, međutim, posledica kompromisa kako bi se premostile razlike između bogatih i siromašnih država.

Zbog protivljenja Kine, iz dokumenta su izbačeni zahtevi za oštrijom kontrolom, kako bi se videlo da li će, zajedno, sve države ostvariti zacrtani cilj.

Ministar spoljnih poslova Francuske Loran Fabijus, koji će predsedavati skupom u Parizu, izjavio je da je sporazum u Limi prizvao sećanja na samit UN o klimi u Kopenhagenu 2009, čiji je cilj takođe bio značajan klimatski sporazum, a koji se završio praktično fijaskom.

"Duh Kopenhagena bledi, nada za uspeh u Parizu se približava", rekao je Fabijus.

"Rezultati u Limi su prosečni, ali to nije iznanađenje", rekao je Sebastijan Blavije iz Grinpisa Francuske

Odluke "predstavljaju minimum" neophodan da se proces preseli u Pariz, saopštila je američka grupa za monitoring UCS.

U srcu podela bio je višegodišnji spor oko podele odgovornosti oko smanjenja emisije ugljen-dioksida između bogatih država i država u razvoju.

Države u razvoju smatraju da Zapad treba da nosi veći teret, jer su zbog materijalne dobiti ostvarene procesom industrijalizacije.

Bogate države sa druge strane upiru prstom u divove u razvoju poput Kine i Indije koje sagorevaju ugalj kako bi podstakle svoj ubrzani razvoj.

Nauka tvrdi da prema sadašnjim trendovima emisije gasova sa efektom staklene bašte, svetu preti zagrevanje od 4 stepena i više, što će dovesti do više poplava, suša, porasta nivoa mora, širenja bolesti i sukoba oko resursa.