Ukrajina bira predsednika, istok u blokadi

19.15 - Prema izlaznim anketama Petar Porošenko će dobiti izbore sa 57,3 odsto glasova, javlja Rojters.

18.35 - Jedna osoba ubijena, a jedna ranjena na biračkom mestu u Lugansku, javlja Raša tudej. 

14.55 - Ukrajinski zvaničnici saopštili da je tokom noći ubijen vojnik Ukrajinske nacionalne garde a da su dvojica ranjena u sukobima u Slavjansku.

11.46 - Građani Donjecka, Luganska i Slavjanska ne mogu da glasaju jer u ove gradove nisu isporučeni glasački listići, saopštio je ukrajinski CIK. 

11.29 - Italijanski novinar Andrea Ronkeli, njegov prevodilac i jedan ruski građanin poginuli u minobacačkoj vatri kod Slavjanska. 

Dvadeset jedan kandidat bori se za pobedu na izborima, a oko 35 miliona ljudi ima pravo glasa.

Ankete prognoziraju prednost biznismenu i milijarderu Petru Porošenku, ali predviđaju da najverovatnije neće imati apsolutnu većinu, neophodnu da pobedi u prvom krugu.

Njegova najveća rivalka, bivša premijerka Julija Timošenko, ima prema istraživanjima javnog mnjenja, podršku samo šest odsto birača.

Ako niko ne pobedi u prvom krugu, drugi krug biće održan 15. juna, u kome ankete prognoziraju pobedu Porošenku.

Porošenko je stekao podršku zbog svog pragmatizma i sklonosti kompromisu. On zastupa približavanje Ukrajine EU, ali istovremeno priznaje važnost održavanja dobrih odnosa sa Rusijom.

Sa druge strane, vlasti u Kijevu imaju mnogo problema sa pripremom sutrašnjih predsedničkih izbora na istoku zemlje.

Šef odseka za javnu bezbednost u ukrajinskom ministarstvu unutrašnjih poslova Volodimir Hrinjak rekao je da najmanje polovina izbornih jedinica na istoku nije uspela da se spremi za izbore.

Hrinjak je naveo da 17 od 34 okružne izborne komisije u regionima Donjecka i Luganska nije operativno, jer su njihove kancelarije naoružane grupe ili zauzele ili blokirale.

Oglasio se i CIK koji je saopštio da građani Donjecka, Luganska i Slavjanska ne mogu da glasaju, jer u ove gradove nisu isporučeni glasački listići, saopštila je ukrajinska Centralna izborna komisija.

Prema rečima šefa pres službe CIK-a Konstantina Hivrenka “u Donjecku, Lugansku i Slavjansku neće biti glasanja, zato što listići nisu mogli da budu isporučeni”, a situacija ne dozvoljava da proces bude organizovan, prenela je agencija Itartas. 

Pobednik pred velikim ispitom

Kako navodi AP, ko god pobedi suočiće se sa brojnim obeshrabrujućim izazovima, od rešavanja teške finansijske situacije u Ukrajini, preko ujedinjenja podeljenog izbornog tela, do pokušaja da progura nove zakone kroz polarizovan parlament.

Predsednik će morati da se bori sa posrnulom ukrajinskom ekonomijom, ogrezlom u korupciji i 3,5 milijardi dolara duga Rusiji za gas.

Veruje se, takođe, da je režim bivšeg predsednika Viktora Janukoviča dodatne milijarde dolara strpao u svoj džep.

Zemlja je doživela trenutni podsticaj od zajma od 17 milijardi dolara od Međunarodnog monetarnog fonda, ali će morati da sprovede bolne ekonomske reforme.

Takođe, šest meseci teške krize podstaklo je ekstremne emocije na obe strane: i onih koji Rusiju smatraju svojim zaštitnikom, i nacionalista koji zaziru od ruskog uticaja.

Od Janukovičeve smene, Rusija je prelaznu ukrajinsku vladu, na čelu sa predsednikom Oleksandrom Turčinovom, karakterisala kao huntu, a u martu je crnomorsko poluostrvo Krim na referendumu odlučilo da se otcepi i pripoji Rusiji.

U međuvremenu su i dva ukrajinska regiona - Lugansk i Donjeck na referendumu odlučili su da se otcepe od Ukrajine i proglasili nezavisnost, što je dodatno potpirilo tenzije na istoku zemlje. U ta dva regiona živi 6,6 miliona ljudi.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) šalje veliku posmatračku misiju i njen izveštaj trebalo bi da ima znatan uticaj, ali ta misija ne ocenjuje direktno validnost izbora.

Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je juče da će njegova zemlja priznati rezultate glasanja i da će sarađivati sa novim ukrajinskim liderom, ali je istovremeno rekao da se nada da će vlada okončati ofanzivu protiv separatista na istoku zemlje.

Ovonedeljni napadi na ukrajinske vojnike pokazali su, međutim, da su separatisti sa istoka spremni za eskalaciju nasilja.

Proevropski demonstranti, u međuvremenu, još kampuju na glavnom kijevskom trgu, a nacionalistička partija Sloboda glavna je stranka u parlamentu.

Rusija i pobunjenici takođe traže veću autonomiju za ukrajinske regione.

Parlament je nedavno usvojio pomalo neodređen memorandum o toj temi, ali novog predsednika čeka izazov i da pokuša da sve te predloge sprovede u delo.