Sirija, čekajući "tomahavke"

8.14 - Inspektori UN stigli na međunarodni aerodrom u Bejrutu.

5.00 - Tim inspektora UN napustio Damask, javlja Rojters.

00.16 - Analiza uzoraka koje su prikupili inspektori UN u Siriji mogla da traje do dve nedelje, rekao Ban Kimun, prenosi Rojters.

20.15 - Barak Obama rekao da hemijski napad u Siriji ugrožava američke nacionalne bezbednosne interese. 

19.30 - Inspektori UN završili posao u Siriji i sutra putuju za Hag, odakle će uzorke odneti u evropske laboratorije, rekao portparol UN.

18.55 - Džon Keri rekao da je u napadu 21. avgusta ubijeno 1.429 ljudi, od čega najmanje 426 dece.

18.45 - Portparol UN rekao da mora da se uradi analiza svih uzoraka, pre nego što se donesu zaključci, prenosi Rojters.  

18.00 - NATO neće učestvovati u intervenciji u Siriji, rekao generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen. 

16.55 - Sirijski ministar rekao Ban Kimunu da će Damask odbaciti svaki delimičan izveštaj o napadu, prenosi AFP. 

16.40 - Libanski mediji javljaju da su inspektori UN napustili Damask, prenosi britanski Kanal 4.

Američki predsednik Barak Obama, pod pritiskom duboko podeljenog javnog mnenja, odlučio da objavi obaveštajni izveštaj o hemijskom oružju u Siriji, u kojoj i dalje besne sukobi vladinih snaga i ustanika. 

U izveštaju Bele kuće koji analizira napad od 21. avgusta, sirijska vlada optužena je za upotrebu hemijskog oružja, a inspektori su ocenili da je malo verovatno da je nasilje izbilo kao posledica lukavog plana koji su skovali pobunjenici.

Prema tom izveštaju, koji je predstavio državni sekretar Džon Keri, u napadima hemijskim oružjem ubijene su najmanje 1.429 osobe, od kojih su 426 bila deca.

"Ocenjujemo da je režim u napadu koristio nervni gas", piše u izveštaju.

U izveštaju se navodi da pobunjenici nemaju mogućnosti za takve sveobuhvatne raketne udare niti da prikupe video snimke napada i psihičkih simptoma čije je postojanje potvrdilo medicinsko osoblje.

Vašington tvrdi da dodatni podaci prikupljeni su na osnovu satelitskih snimaka, pokazuju da su raketni napadi izvršeni iz oblasti koju kontroliše režim, na predgrađa u kojima je navodno došlo i do napada hemijskim oružjem.

Obama je rekao da još nije doneo konačnu odluku o Siriji, ali da razmatra "usko delovanje" zbog hemijskog napada.

Kako je ocenio, hemijski napad u Siriji predstavlja "izazov za svet", ali i da preti nacionalnim interesima SAD.

Keri je naveo da intervencija u Siriji neće nalikovati onima u Avganistanu, Iraku ili Libiji, kao i da američki vojnici neće kročiti na sirijsko tlo.

Moskva: Prvi "tomahavk" do 4. septembra

U međuvremenu, predsednik komiteta za spoljnu politiku u ruskoj Državnoj dumi Aleksej Puškov rekao je da je prvo lansiranje američkih raketa na Damask moguće već u periodu od 31. avgusta do 4. septembra.

SAD će verovatno čekati dok inspektori UN ne napuste Siriju (31. avgusta) i otpočeće operacije pre početka samita G20 u Sankt Peterburgu 5. i 6. septembra, čime bi se svi učesnici stavili pred novu realnost, smatra Puškov.

Prema preliminarnim procenama donetim, između ostalog, na osnovu presretnute komunikacije zvaničnika sirijskog režima i obaveštajnih podataka, odbačena je teorija Rusije da je taj napad izvršila opozicija, preneo je Frans pres.

Britanija, najverniji američki saveznik, odustala je sinoć od učešća u ratu, a od ozbiljnih saveznika, na američkoj strani ostala je samo Francuska. 

Istovremeno, u okolini Damaska izbili su novi, žestoki sukobi vladinih snaga i ustanika i to na području na kojem inspektori UN istražuju da li je izvršen napad hemijskim oružjem.

"Žestoki okršaji besne između vladinih snaga i pobunjenika na severnom i zapadnom frontu kod Moadamijeta el Šama", jugozapadno od glavnog grada Sirije, navela je Opservatorija za ljudska prava sa sedištem u Velikoj Britaniji.

Prema saopštenju, vojska predsednika Bašara el Asada koristi u napadu i podršku avijacije i artiljerije, preneo je AFP.

Moadamijet el Šam jedna je od lokacija na kojoj je, navodno, 21. avgusta izveden napad hemijskim oružjem. U tom napadu je, tvrdi opozicija, poginulo više stotina ljudi.

Nekoliko inspektora UN je ranije danas otišlo u Bejrut, odakle bi trebalo da uhvate let za Evropu, javio Gardijan.

Inspektori su danas posetili u vojnoj bolnici kod Damaska vojnike povređene u navodnom hemijskom napadu. Oni će sutra napustiti Damask i otići za Hag, odakle će uzorke poslati u nekoliko evropskih laboratorija.

U iščekivanju izveštaja UN, Bi-Bi-Si je javio da je na školsko igralište na severu Sirije nedavno bačena zapaljiva bomba i da je na desetine ljudi povređeno. Mnogo povređene dece imalo je opekotine po celom telu koje podsećaju na napalm bombu ili nešto slično.

U video-snimku postavljenom na sajtu Bi-Bi-Sija, upravnik škole na koju je bačena bomba pokazao je novinarima krater koji je iza sebe ostavila, spaljenu odeću i obuću, ali i povređene sa opekotinama i drugim posledicama.

"Imali smo veoma veliki broj pacijenata sa opekotinama po telu i povredama koje liče na one koje nastaju od napalm bombe, ili nečeg sličnog", objasnila je britanska lekarka koja je lečila povređene.

U sklopu priprema za mogući američki napad na susednu Siriju, Izrael je prethodne noći postavio protivraketnu bateriju "gvozdena kupola" u blizini Tel Aviva.

Izrael, međutim, procenjuje da je mala mogućnost da je Sirija napadne u znak osvete za vojnu intervenciju Zapada, tvrde zvaničnici.

Obama sam ide u rat?

Istovremeno, američki predsednik Barak Obama polako gubi podršku zapadnih partnera za vojnu intervenciju protiv Asadovog režima.

Pored Velike Britanije, čiji je parlament sinoć odlučio da se ne upušta u akciju u Siriji, Berlin saoštava da "ne razmatra" učešće u vojnoj intervenciji protiv Asada.

Podršku Obami, za sada, pruža Pariz. Francuski predsednik Fransoa Oland kaže da će njegova zemlja nastaviti da planira napad na Siriju, zbog "očiglednog hemijskog napada na civile".

Pitanje je, međutim, hoće li Obama imati i podršku svog naroda za intervenciju u Siriji. Prema najnovijem istraživanju mreže En-Bi-Si njuz, polovina Amerikanaca se protivi tome da SAD preduzme vojnu akciju protiv Asada. Takođe, skoro 80 odsto smatra da Obama treba da dobije odobrenje Kongresa pre nego što otpočne vojnu akciju u Siriji.

Pre nego što je postao predsednik i sam Obama mislio je isto. Tokom predizborne kampanje 2008. godine, Obama je govorio da je neophodna podrška Kongresa za bilo kakvu vojnu akciju.