Kiparski porez – opasan potez

16.05 - Banke na Kipru ostaće zatvorene u utorak i sredu, javlja Rojters, pozivajući se na izvor iz Vlade.

12.50 - Ponovo odloženo glasanje u kiparskom parlamentu. 

Ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je predloženi porez na kiparske bankarske depozite nepravednim, neprofesionalnim i opasnim, izjavio je njegov portparol Dmitrij Peskov.

Prema njegovim rečima, Putin je održao specijalni sastanak kako bi se razgovaralo o razvoju događaja na Kipru, prenosi Rojters.

Ruske banke su krajem 2012. godine imale oko 12 milijardi dolara plasiranih na Kipru i korporativne depozite u iznosu od 19 milijardi dolara, prema procenama američke agencije za rejting "Mudis".

Rasprava i glasanje o kontroverznom zakonu u kiparskom parlamentu je ponovo odložena. Predsedavajući parlamenta Janikis Omiru rekao je da se rasprava odlaže za utorak.

Parlament bi trebalo da odluči da li će štediše banaka u toj zemlji plaćati drakonski namet na depozite na svojim računima, kako je to predviđeno paketom pomoći evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda toj zemlji.

"Najmanje bolna" opcija za Kipar 

Kiparski predsednik Nikos Anastasijades izjavio je da kontroverzni porezi na depozite u bankama, koji su predviđeni paketom pomoći evrozone toj zemlji, predstavljaju "najmanje bolnu" opciju za Kipar.

"Izabrao sam najmanje bolnu opciju i snosim političku odgovornost za to, kako bi što više ograničili posledice po ekonomiju i po naše sunarodnike Kiprane", rekao je Anastasijades u televizijskom obraćanju naciji, prenosi AFP.

Anastasijades je pozvao sve političke partije na Kipru da ratifikuju odredbe sporazuma kada se parlament sastane.

"Pozivam sve političke partije da odluče i u potpunosti ću poštovati njihovu odluku u najboljem interesu naroda i ove zemlje", naveo je Anastasijades.

Predsednik Kipra istakao je da se nada da će svi zajedno "doneti najmudriju odluku", dodajući da "put koji predstoji nije lak".

"Rešenje do koga smo došli, sigurno nije ono koje smo želeli, ali je najmanje bolno pod ovim okolnostima", poručio je Anastasijades.

Ministri finansija evrozone i MMF odobrili su deset, od traženih 17 milijardi evra pomoći Kipru, kako bi i ova članica evrozone izbegla bankrot, a zauzvrat su zahtevali da i vlasnici novca u lokalnim bankama doprinesu spasu ostrvske privrede.

U okviru sporazuma, svi bankarski depoziti na Kipru bili bi jednokratno "oglobljeni" porezom u visini do 9,9 odsto, u zavisnosti od količine novca na bankovnom računu u banci, a biće uveden i porez na prihod od kamate po osnovu bankarskog depozita.